Izbor: Politika

internetwarUlazimo u prvi svetski internetski rat, proizlazi iz ovdašnjih upravo objavljenih izveštaja po kojima Amerika ojačava redove za takvu vrstu sukoba. Uveliko se, saopšteno je, pripremaju nove komande, kao i prevashodno defanzivna ali i ofanzivna dejstva protiv „sajberneprijatelja”.

Novi rat, koji neobjavljeno već poduže traje, širi, možda više nego drugi vidovi konfrontacija, nedoumice oko pravaca razvoja civilizacije. Na primer: zašto se baš teren gde se povezujemo brže i svestranije nego ikada pretvara u bojište? I – zašto se sredstva za međusobno bolje upoznavanje ispostavljaju kao oruđa za povećavanje podozrenja?

Potraga za odgovorima na takva „apstraktna” pitanja mogla bi da potraje, a potreba za „konkretnim odgovorima na savremene izazove” nalaže, kao i obično, da se problemi razrešavaju hitno. Stoga se ovde, a reklo bi se i drugde, preduzimaju dosad najznačajnije mere reorganizacije za nastup na novom poprištu.

Prema dosad skupljenim dostupnim podacima, od kojih ključne na uvid stavlja današnji „Njujork tajms”, Amerika osniva nove civilne i vojne organe, neku vrstu koordinacionih centra za dejstva kojima će kompjuterska mreža biti „uporediva” s klasičnim bojnim poljem. Stvoriće se, nagovešteno je, i nova komanda pri Pentagonu i nova služba pri Beloj kući s ciljem da usklade i usmere akcije za zaštitu internetskih veza vlasti, berza, globalnih finansijskih transakcija, vazdušnog saobraćaja – od špijunaže i pljački poverljivih podataka. Predviđa se i da predsednik Barak Obama uvede novu funkciju – „sajbercara”, koji bi objedinjavao nastupe, vredne više milijardi dolara, sada mestimično nesinhronizovanih bezbednosnih specijalista.

Neće svi potezi biti u istom režimu, proizlazi iz „Tajmsove” ekskluzive. Na hiljade već registrovanih internetskih napada na SAD, Obama će odgovoriti dvostruko bržim javnim obaveštavanjem i tajnim dekretima koji treba da proiziđu iz produženog proučavanja okolnosti.

Amerika, nastavlja se, već raspolaže „rastućim brojem kompjuterskog oružja”, pa je sada pred njom samo zadatak da precizira njegovu upotrebu, uporedo s konvencionalnim arsenalom, za razne varijante „mogućnih budućih sukoba”. Uporedo s tim, treba da razjasni nadležnosti između više službi, pogotovu između vrha Pentagona i njegove Nacionalne bezbednosne agencije, gde je sada koncentrisana nadležnost za internetske operacije.

Plan za prilagođavanje uslovima internetskog rata pravljen je dva meseca, po nalogu Obame, a onda još bar mesec dana razmatran. Ipak, još nije sve ustanovljeno.

Zvaničnici Pentagona kažu da će „sajberkomanda” biti podređena štabu Strateške komande, nadležne i za nuklearne operacije, ali „Tajms” sluti da bi novi organ mogao da bude „nezavisan u odlučivanju”. Raspravlja se, takođe, o dometima novih operacija službi kojima nije dozvoljeno da deluju na domaćem tlu. Citira se, pri tome, izjava neimenovanog obaveštajnog funkcionera da „internetski napadi dolaze spolja ali ne poznaju granice, tako da ostaje da se vidi kako da im se suprotstavimo kad se pojavljuju i izvan i unutar Amerike”.

U mandatu prethodne administracije Džordža Buša mlađeg često su osporavani njeni potezi, pravdani potrebama „globalnog rata protiv terorizma” – proglašenog posle kidnaperskih atentata 11. septembra 2001. putničkim avionima na Njujork i Vašington – kojima su sužavane građanske slobode. Na primer: prisluškivanjem međunarodnih komunikacija sugrađana, bez obično obavezne sudske dozvole.

Nisu predočeni detalji o mogućnim ofanzivnim dejstvima u internetskom ratu. „Moramo biti osposobljeni da na tom planu delujemo kao na svakom drugom bojištu”, bio je sažet pentagonski portparol Brajan Vitman.

Nova američka mobilizacija zasnovana je na izveštajima da su učestali upadi u ovdašnju internetsku mrežu koja je bitan deo funkcionisanja ukupnog sistema. Oko 44.000 „sumnjivih internetskih aktivnosti” Pentagon je registrovao samo pretprošle godine. A pre pet nedelja je „Volstrit džornal” objavio da su „hakeri” upali i u 300 milijardi vredan Pentagonov program.

Za sajberšpijunažu se ovde optužuju i strane vlasti, najčešće kineske. Peking odbacuje takve prozivke.

Šta god da je povod, Amerika izgleda rešena da pojača mere protiv internetskih „diverzanata”. Najavljuje se da će joj to biti i jedan od prioriteta. „Internetski predsednik”, nadimak je koji je Obama stekao zbog efikasnog korišćenja kompjuterske komunikacije u pobedničkoj izbornoj kampanji i potonjeg obilnog korišćenja te veze za opštenja Bele kuće s javnošću. Takva „titula” mogla bi da mu se učvrsti i zbog – internetskog rata…