Izvor: Sretenje.org

crDogađaji koji su se poslednjih 24 sata dogodili u medijskom prostoru Srbije podigli su veliku prašinu i stavili na stub srama oca Branislava i rehabilitacioni centar CRNA REKA. Koristimo ovu priliku da neke stvari razjasnimo radi ljudi koji su nam poklonili poverenje kao i radi ljudi koji su u ovome neutralni, a koji su zgroženi scenama koje mogu videti na televiziji mnogih stanica poslednjih sati.

Hronologija je jednostavna: Bajden dolazi u Srbiju, episkop Artemije mu kao predstavniku okupacione sile ne pruža dobrodošlicu u manastir Visoki Dečani, domaće „progresivne“ snage su ogorčene i koriste snimak koji je par godine star da diskredituju vladiku Artemija koji je dao blagoslov za osnivanje centra, kao i oca Branislava koji centar vodi već desetak godina.

Moramo da naglasimo činjenicu: Batine NISU vaspitni metod u CRNA REKA – ovako kako su na medijima „medijski“ predstavljeni stiče se utisak da su obavezni deo terapije, verovatno obavezna porcija posle doručka ručka i večere. Batine su sredstvo da se sačuva mir i disciplina u centru i njih dobije 10 do 15% štićenika. Na snimku koji je prikazan, zaista je bilo prekoračenja odgovornosti, i centar je preduzeo mere da se takvi događaji ne ponavljaju. Dalje, treba imati na umu da većina naših štićenika ima kriminalnu prošlost i oni prirodno teže da stvore subkulturni krug koji odgovara njihovom profilu. To je nešto što se sprečava na svaki način, jer izvodi iz stabilnosti celu zajednicu i onemogućava oporavak onih koji žele da se leče i nisu došli zbog tate i mame već radi izlečenja. Dalje, na pomenuti način su sankcionisani svaki pokušaj bekstva, fizičkog napada na drugog i krađa. Oni koji dobiju batine i završe terapiju kasnije su zahvalni, a oni koji iz bilo kog razloga prekinu svoje lečenje nalaze svakovrsna opravdavanja za neuspeh lečenja – krivi su doktori, država, korumpirana policija, naravno otac Branislav – samo nisu krivi oni.

Poražavajuća okolnost je što se nigde ne pominje učinak Crne Reke u borbi protiv ove opake bolesti. To za medije nije bitno. Oni problem narkomanije ne doživljavaju kao problem svoje dece – ne, to se uvek nekom drugom desi. To što u Srbiji ima između 200 i 500 hiljada narkomana, to je nečiji tuđ problem. To što u svakoj srednjoj školi ima u proseku tri učenika koji upotrebljavaju heroin to isto nije naš problem, kao ni fakt da policija svakodnevno nalazi mlade ljude umrle po javnim klozetima i haustorima. To što po zvaničnoj statistici Svetske Zdravstvene Organizacije ima manje od 5% ljudi koji se iz problema narkomanije izvuku, a Crna Reka tvrdi da ima procenat uspešnosti od 30 do 40%, i to je naravno diskutabilno – ko će verovati lažljivim popovima. To što to isto svedoče mnogi uspešno izlečeni štićenici centra – i to je pod znakom pitanja, jer ko će dokazati da se oni ne drogiraju prikriveno i tajno?

Sutra, na praznik prenosa moštiju Svetog Nikole u Crnoj Reci je okupljanje roditelja čija su deca u centru CRNA REKA, koji će doći da podrže centar u svojim nastojanjima da pomogne njihovoj deci, kao i izlečenih zavisnika, bivših štićenika centra. Sa druge strane su političari koji će morati da preduzmu nešto da opravdaju svoje postojanje i stišaju medijsku prašinu.

Da li će konačno srpski narkomani moći da zahvale Bajdenu za sve ono što godinama čini za njih: i u Srbiji, i na Kosovu i u Avganistanu?

Advertisements