Izvor: Borba

beogradĐorđe Bobić, bivši glavni gradski arhitekta tvrdi da u vreme dok je bio na toj funkciji nije znao da postoji uputstvo koje omogućava investitorima da grade deset odsto kvadrata više nego što je predviđeno urbanističkim planom.

“Za to uputstvo sam saznao tek pre dva meseca kada se tim povodom pravobranilac obratio Republičkom tužilaštvu. Ako je tačno da su pojedinci u gradskoj vlasti investitorima dali pravo da povećaju kvadraturu u odnosu na urbanistički plan kršili su propise”, kaže za „Borbu” Đorđe Bobić koji je na toj funkciji bio do prošle godine.

Prema njegovim rečima sporno uputstvo koje to omogućava nije prošlo uobičajenu proceduru koja bi dokazala da je reč o legalnom dokumentu jer se nije razmatralo ni na jednom kolegijumu, nema delovodni broj i nema ga ni u jednoj arhivi.

“Prema regularno donetom uputstvu, za koje se zvanično jedino znalo nije moguće mimo urbanističkog plana povećavati kvadraturu ni spratnost jer u njemu piše da se može dodati deset odsto kvadrata samo u odnosu na zauzetost terena”, kaže Bobić, ali nije želeo detaljnije da objasni da li to u praksi zapravo znači mogućnost da se povećaju kvadrati i spratnost.

Nebojša Komatina koji je u prethodnoj gradskoj vlasti bio sekretar za urbanizam tvrdi da nije postojalo nikakvo falsifikovano uputstvo i da se brkaju pojmovi jer su do 2003. godine svi urbanistički planovi sadržavali mogućnost povećanja ili smanjenja za deset odsto.

“Nije reč o povećanju kvadrature, već zauzetosti parcele plus ili minus deset odsto. Uputstvo se primenjuje tri i po godine, takav dokument je 2005. godine kreiran u kabinetu Đorđa Bobića i gradonačelnika Nenada Bogdanovića, a Sekretarijat za urbanizam je imao obavezu samo da proceduru tehnički sprovede”, tvrdi Komatina. Prema njegovim rečima kategorija “zauzetost terena” označava koliko osnova zgrade pokriva u odnosu na površinu parcele.

“U delovima Grada gde još uvek postoje stari planovi, doneti 70-tih, kao i 80-tih, ili u poslednjim godinama prošlog veka sadržana je mogućnost uvećanja kvadrata za deset odsto”, pojašnjava bivši sekretar za urbanizam koji ponavlja da je institucija na čijem je bio čelu samo organ uprave koji nije mogao da donosi propise.

Stari planovi koji ostaju na snazi posle donošenja Generalnog urbanističkog plana 2003. godine su, prema njegovim rečima, na primer plan Ulice vojvode Stepe iz devedesete godine, Mirijevo iz 2001. godine, Dedinje iz 2000, godine. “Kada je pojedini urbanistički plan na snazi mora da se kao takav i primenjuje”, objašnjava Komatina.

On priznaje da investitor može da traži određenu lokaciju i upravo onu na kojoj važe još uvek stari planovi koji daju mogućnost povećanja kvadrature.

“Prema tome niti je Sekretarijat donosio generalni i regulacione planove već je to isključivo u nadležnosti Skupštine Grada. Zašto nisu menjani stari planovi treba pitati onoga ko ih donosi”, navodi Komatina. Prema njegovim rečima stari planovi se primenjuju i na pojedine delove Vračara, kao i Stari Grad gde su doneti još 70-tih godina. “Različiti planovi važe i za Novi Beograd”, kaže Komatina koji nije mogao da objasni od kada datiraju planovi za lokaciju na kojoj su objekti Luke „Beograd”.

Inače, Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu više od tri meseca vodi istragu povodom “nepostojećeg” uputstva koje je navodno iz kabineta tadašnjeg gradonačelnika Nenada Bogdanovića bilo prosleđeno Sekretarijatu za urbanizam i prema kojem su pojedini investitori ispod žita gradili deset odsto više kvadrata u odnosu na planska dokumenta. Krivičnu prijavu protiv za sada nepoznatih lica podneo je pravobranilac. Prema podacima “Insajdera” Sekretarijat za urbanizam je od 2005. godine izdavao dozvole za gradnju po nepostojećem uputstvu.

Advertisements