Izvor: Deutsche Welle

nkDobar dan. Želite?… Testenine ili pirinač? – Rado bih uzeo pirinač. – Pirinač sa crvenim sosom i kobasicom? – Da, hvala lepo. – Molim i prijatno… Svakodnevica u narodnoj kuhinji Vupertaler Tafel…

Svakog dana, tri puta na dan, siromašni ovde mogu da dobiju obrok. Gosti, kako ih sa puno poštovanja nazivaju, dolaze u velikom broju. U međuvremenu ih je 1000 na dan. Naporan posao za saradnike koji uglavnom rade na dobrovoljnoj bazi. Gotovo da nema vremena za lični razgovor. Pa ipak, gosti se osećaju prijatno, između ostalog zbog dobre hrane. Jelo je dobro. Isto je kao u bolnici ili staračkom domu. Skuplje je ako sami kuvate kod kuće, nego ako dođete ovde.

Osim toga ovde se neguju društveni kontakti. Za mnoge odlazak u narodnu kuhinju predstavlja svetlu tačku tog dana. Isplati se. Ne morate sa svakim da sedite za stolom, možete da birate. Dobra je to stvar, narodna kuhinja nije loša. Ali, potraje dok se čovek ne odluči na taj korak. Uglavnom ga teška finansijska situacija primora na to. „Neprijatno je. Ali, čovek nema kuda. Ništa vam ne vredi ponos ako nemate ništa. Ipak, odete tamo gde nešto dobijete“ kaže jedna gošća.

Osim obroka, narodna kuhinja Vupertaler Tafel nudi još mnogo toga. Već dve godine se u posebnoj kuhinji hrane deca – do 45 na dan. Odnedavno postoji i prodavnica. Šef prodavnice, Uve Vunderlih, kaže: “Tu možete naći nameštaj, odeću, aparate za domaćinstvo. Ljudi koji dolaze kod nas mogu da opreme celo domaćinstvo“ I to po ceni koje nigde nema. Frižider možete kupiti za samo 30 evra a celu spavaću sobu za maksimalno 150 evra.