Izvor: Borba

stanisicIako se halabuka izazvana pisanjem Los Anđeles Tajmsa o Jovici Stanišiću kao agentu CIA odavno stišala i on se ponovo obreo u Hagu ja bih opet o njemu ali i o nečem mnogo ozbiljnijem. O onima koji neretko zloupotrebljavaju svoju moć ili se olako i neodgovorno poigravanju rečima ne hajući previše za posledice. O onima koji sebi daju za pravo da ponekad i pre policije, suda i ostalih zvaničnih državnih organa o nečemu ”znaju sve”. Na bazi pouzdanih i proverenih činjenica, razgovora sa ”dobro obaveštenim izvorom” ili kvaziekspertima i dežurnim davačima izjava ili pak površnog surfovanja internetom. O onima koji ne samo informišu, edukuju, otvaraju polemike i animiraju javnost već i sude i presuđuju. Ja bih dakle o medijima.

Odnosno o jednom koga krasi epitet ne samo ozbiljnih već i najčitanijih dnevnih novina u Srbiji, koje uređuje ”doajen srpskog novinarstva”. U kojima je svojevremeno objavljen članak koji mi je privukao pažnju i kome ću posvetiti mali ”čas anatomije”. Članak bombastično najavljen na naslovnoj strani sa-”VOJSKA znala da je Jovica Stanišić ŠPIJUN CIA”, i to bez onog otrcanog novinarskog znaka pitanja na kraju koji bi ga relativizovao i obesmislio. Bez koga pomenute novine, koje nisu ni tabloid, ni ”žuta štampa”, faktički čitaocima i celokupnoj javnosti predočavaju dve činjenice, dve kategorične tvrdnje. Da je Jovica Stanišić bio špijun CIA i da je Vojska to znala. A to u ozbiljnom svetu povlači i ozbiljne konsekvence. Po Stanišića ako je istina, ali i po Vojsku, novine i glavnog urednika ako nije! Ali ne i kod nas.

Znajući da ovakvi naslovi uglavnom imaju cilj da privuku pažnju čitalaca nisam se ni malo iznenadio već nasmejao pronašavši pomenuti članak. Zato što je već i naslov, za mene očekivano, bio ”neznatno” drugačiji i glasio -”SVI znali da je (Stanišić naravno) ČOVEK CIA”. Ne znam da li uopšte ima smisla objašnjavati ”neznatnu” razliku između značenja reči ”vojska” i ”svi” a pogotovo ”špijun” i ”čovek” ali učiniću upravo to. Jer je za mene vojska, pa čak i ova naša i takva kakva je, ozbiljna državna institucija. I kada neko tvrdi da vojska nešto zna to po meni znači, da to znaju Načelnik generalštaba, njegovi zamenici i pomoćnici, načelnici vojnih službi bezbednosti i drugi rukovodioci i to ne zato što im je to neko rekao na hodniku ili u liftu već na osnovu određenih službeno utvrđenih činjenica i dokumenata. Dakle, meni ”VOJSKA” znači mnogo a ono kolokvijalno ”SVI” ama baš ništa. Ono je potpuno neodređeno i neobavezujuće.

A bojim se da stvari stoje još gore sa značenjem reči ”ŠPIJUN” i ”ČOVEK”. Jer je špijun onaj ko iz materjalnih, verskih, ideoloških ili ko zna kojih razloga, tajno i organizovano ali nezakonito prikuplja poverljive informacije sa ciljem da ih prosledi stranoj državi, organizaciji ili obaveštajnoj službi svestan da time ne samo nanosi štetu svojoj zemlji i njenim interesima već i da čini krivično delo! Pa biti nečiji špijun znači raditi baš to. Dok biti nečiji čovek može da znači svašta ali suštinski ne znači i ne podrazumeva ama baš ništa!

Zato nas sve ovo opravdano može navesti na pomisao da se ovde ne radi samo o slučajnom profesionalnom propustu već i o bezočnoj manipulaciji, zlonamernom i tendecioznom ”informisanju” čitalaca, blaćenju ljudi bez ikakvog osnova i nedopustivoj tabloidizaciji ozbiljnih novina. Čemu u prilog najubedljivije svedoči sam tekst u kome od svega pompezno najavljenog na naslovnoj strani nema ničega već se doslovce kaže da je i pre nego što je Stanišić krajem 1998.god. smenjen ” …u vojnom vrhu postojao LOBI KOJI JE ZAGOVARAO IDEJU da je on zavrbovani američki špijun..” Kao i da su taj lobi činili odnosno u zagovaranju ove ideje prednjačili vojni eksperti za bezbednost dr. Boško Todorović i Dušan Vilić!!

Dakle ni ”VOJSKA” ni ”SVI” već dva vojna eksperta za bezbednost. Ni tvrdili ni znali a kamoli imali dokaze već ”ZAGOVARALI IDEJU”!!?? Ali čak i ako preskočimo brojna logična pitanja tipa: ko su pomenuti vojni analitičari za bezbednost, na osnovu čega se njihovo mišljenje smatra reprezentativnim i validnim, kakvo je njihovo političko opredelenje i odnos prema DB-u ili Stanišiću, ostaju nam još najmanje dva! Da li se sofisticirano ”zagovaranje ideje” u sinonimima prebogatom srpskom jeziku može okarakterisati i kao ogovaranje, tračarenje, insinuiranje ili širenje glasina? I šta znači reč LOBI? Da li je to možda tim plaćenih eksperata koji za račun nalogodavca, a to je najčešće neka interesna grupa, nekome ili javnom mnjenju u celini plasiraju i nameću određene ideje kako bi nalogodavac lakše ostvario svoje interese ili neku korist? A kada na njih odgovorimo, znaćemo i da li su se ovi eksperti službeno u okviru svojih nadležnosti bavili Stanišićm ili su ga samo ogovarali odnosno da li su ideju o Stanišiću kao ”američkom špijunu” zagovarali zbog zavisti, sujete i ličnog animoziteta ili po nečijem nalogu i u nečijem interesu!

U međuvremenu možemo da se zapitamo i zašto je ”doajen i bard srpskog novinarstva” koji dugi niz godina uređuje ove novine i sigurno nije ni naivan ni nekompetentan, naklapanja samo dva pripadnika vojske koja je tada brojala recimo 70.000 ljudi najpre generalizovao i prekvalifikovao bezmalo u zvanični stav Vojske a potom ih kao kategorične tvrdnje objavio na naslovnoj strani njegovih ”naj, naj” novina? Ili kako bi se osećao i šta bi učinio kada bi kojim slučajem, neki lobi recimo zagovarao ideju da je on ruski špijun, ubica ili pedofil a neki drugi urednik to zagovaranje teze kao kategoričnu tvrdnju odnosno činjenicu objavio na naslovnoj strani nekih svojih novina? Kako bi se osećao, kada bi njegovu ženu i decu danima nakon toga pozivali rođaci i prijatelji pitajući ih da li je sve to istina? Kada bi ga nakon toga komšije podozrivo gledale ili kada bi mu slučajni prolaznik na ulici verujući da je ono što je pročitao na naslovnoj strani novina istina, uputio ružnu reč, pretnju ili atakovao na njegovu bezbednost.

I na kraju, po čemu se onda ozbiljne novine koje uređuju bardovi srpskog novinarstva razlikuju od tabloida u kojima se tvrdi da su bivši predsednik Srbije Milutinović i bivši ministar spoljnih poslova Svilanović, baš kao i Stanišić bili špijuni CIA-e a bivši ministar unutrašnjih poslova Mihajlović i moja malenkost, agenti Britanske obaveštajne službe MI-6??!!

Da se razumemo nisam advokat ni prijatelj Jovce Stanišića pa čak ni poznanik i nemam nikakav poseban razlog da ga ”branim” od bilo čega niti to činim. Ali imam potrebu da ukažem na stvari koje mi smetaju i da protiv njih protestvujem u opštem interesu. A smeta mi kada vidim da se čak i ”ozbiljne novine” bez ikakvih posledica ovako neodgovorno poigravaju rečima odnosno lažu i kleveću.

Advertisements