Izvor: Politika

dejtonUstavne promene i put BiH ka EU? Međunarodna zajednica bi prvo trebalo da prestane da tretira Bosnu kao protektorat ili koloniju, jer ključ za jaču integraciju zemlje upravo i leži u smanjivanju uloge međunarodne zajednice

Američki kongres donosi rezolucije o mnogim stvarima: od problema belih medveda na Aljasci i njihove zaštite do pitanja otopljavanja ledenih santi na Antarktiku. Sada su se uvaženi kongresmeni na Kapitol hilu, verovatno u nedostatku drugih tema, pozabavili Bosnom i jednoglasno doneli rezoluciju o potrebi ustavnih reformi u BiH. U nekim drugim vremenima to bi se zvalo mešanje u unutrašnje stvari suverene države BiH, ali sada je to ustavno mešanje toplo pozdravljeno u Sarajevu. Jer, kakva država, takvo i mešanje.

No, gospodin Haris Silajdžić iz Sarajeva odmah je izjavio „da se kongresnom rezolucijom precizira da je Dejtonski sporazum uključivao mnoge kompromise koji su bili nametnuti potrebom da se sačuvaju ljudski životi, ali koji su otežali napore da se razviju efikasne i efektivne političke institucije”. Gospodin Silajdžić i kongresmeni, dakle, smatraju „da trenutno ustavno uređenje BiH nije ni efikasno ni racionalno i da državne institucije treba da pojačaju efektivnost i demokratičnost kako bi zemlja mogla krenuti ka članstvu u EU”. Što znači da se Kongres i Stejt department očito nisu umorili od silnog bavljenja Bosnom ili jednostavno ne mogu da shvate da ne mogu da dobiju uvek sve što i zažele, ma kakvi se napori činili i koliko dolara se uložilo. Jer ovo je ipak 2009. godina, a ne 1995. ili 1999. i SAD ne mogu da nameću trajna rešenja ako jedan narod u BiH ne podržava takva rešenja.

Može li onda Amerika narediti Republici Srpskoj da se potpuno „utopi” u BiH? Može li se Bosna napraviti isključivo po meri i receptu SAD, pa šta košta da košta? Otkuda sad opet te igre oko ustavnih reformi i „nezavršenog posla u BiH”, to saopštenje američkog Kongresa?

Republika Srpska, sada je to potpuno jasno, opet je izložena velikom pritisku Vašingtona. Istina, u Vašingtonu sada nema nekog seksualnog skandala koji bi Bosnu izbacio u prvi plan kao u vreme Klintonove administracije, ali naslednici te politike opet su na sceni u Stejt departmentu. Igre oko ustavnih promena moguće su i pokriće za ukidanje Republike Srpske i novu unitarizaciju BiH. Da li je to krajnje ambiciozan projekat, da li je to moguće bez primene sile? Može li se istorija u BiH vratiti unazad i ako može koliko? Ako su američke namere da u BiH stvore demokratiju i centralne institucije države, istorija tog prostora pokazuje da je to vrlo neizvestan poduhvat. Jer rat u BiH nije izbio sam od sebe, pa se i trajno rešenje ne može postići jačanjem građanskog društva, pluralizma i demokratije. BiH je prostor unakažen strašnim nasiljem, gde narodi tek vremenom počinju da stiču neko poverenje. Možda rezultati nisu onakvi kakvi su se očekivali, ali građanima BiH faktori iz inostranstva nikako da dozvole da politički i odrastu. Da se američki ambasador u Beogradu Voren Cimerman svojevremeno nije umešao u BiH zbivanja, bio bi najverovatnije prihvaćen mirovni plan iz Lisabona i rata ne bi ni bilo. Ali Cimerman se umešao. Činjenica jeste da Dejtonski sporazum nije počivao na bezuslovnoj kapitulaciji ni jedne strane, pa ni srpske, bez obzira ne primenu raznih prinudnih mera NATO i UN. Zbog toga se njegovo usvajanje nije moglo ni zamisliti bez kompromisa, odnosno koncesija svih strana koje su učestvovale u ratu, pa i onih oko njih i iznad njih. Niko u Dejtonskom sporazumu nije tretiran kao poražena strana, inače sporazuma ne bi ni bilo.

Dejtonski sporazum konsolidovao je podelu etničkih teritorija, stvoreni su entiteti. Naknadno tumačenje tog sporazuma, „kreativno i u duhu”, vrlo je opasno.

Ustavne promene i put BiH ka EU? Međunarodna zajednica bi prvo trebalo da prestane da tretira Bosnu kao protektorat ili koloniju, jer ključ za jaču integraciju zemlje upravo i leži u smanjivanju uloge međunarodne zajednice. Vrhunac zapadnog cinizma, kad je BiH u pitanju, ogleda se i u tome da se Svetska banka – koja je preuzela obavezu obnove BiH – zapravo bavi vraćanjem duga koji je ova država, kao i druge nekadašnje jugo-republike, preuzela od bivše SFRJ.

Formiranju Bosne i Hercegovine kao posebne republike u SFRJ više je doprinelo uzdržavanje od politički delikatnog upuštanja u njenu deobu između Srbije i Hrvatske nego oslanjanje na neke elemente njene istorijske državnosti. Naravno, to je bila „Jugoslavija u malom”. Ali te velike Jugoslavije više nema i svako poređenje sa „malom Jugoslavijom” izaziva mnoga pitanja.

Zato se nastojanja da se putem ustavnih reformi, zapravo, „puzeći i ispod stola”, izvrši revizija Dejtonskog mirovnog sporazuma, u Banjaluci sada i doživljavaju kao pokušaj revizije rezultata rata. I otuda sada i svi napadi na premijera Republike Srpske Milorada Dodika.

Advertisements