Izvor: Politika

obamabU čemu će uspeti ili neće reformski kurs Baraka Obame, pitanje je koje je preraslo u takoreći „osnovnu mernu jedinicu” strateških kretanja i ovde i u svetu. Učinak mu se uglavnom odmerava po potezima za suzbijanje ekonomske krize, ali je ovih dana on stavljen i na ratnu „vagu”, gde naglo preteže njegov plan za Avganistan.

Već se tamo, po njegovim smernicama, seli pojačanje od ukupno 21.000 vojnika. Usledio je predlog američkog godišnjeg ratnog budžeta (130 milijardi dolara) u kome je Irak, kao najveće bojište 21. veka, pao u drugi plan. Za Avganistan je, naime, predviđeno 65 milijardi dolara, četiri više nego za Irak kome je u prošlogodišnjem računovodstvu (Džordža Buša) pripalo gotovo duplo više (87,47 milijardi).

Ubrzo potom došlo je smenjivanje komandanta avganistanskih operacija generala Dejvida Mekjernana. Umesto njega su Obama i Pentagon predložili generala Stenlija Mekristala, koji se pročuo posebno po tome što su Jedinice za specijalne operacije pod njegovom komandom uhvatile Sadama Huseina (kasnije pogubljenog) i likvidirale Abu Musaba al Zarkavija, lidera „Al Kaide u Mesopotamiji”. Promena je obrazložena potrebom da se organizuje „svež pristup”.

Već juče je Obama, opet naročito povodom Avganistana, opovrgao svoj ranije iskazani pristanak da se objave snimci američkog mučenja ratnih zarobljenika. Najavio je žalbu na odluku suda kojom je zatraženo takvo publikovanje.

Organizacije za ljudska prava kritikovale su „zaokret” predsednika, kao odstupanje od njegovih obećanja da će rad administracije biti javan. On tvrdi, pak, da je bio motivisan širim shvatanjem, to jest, da bi objavljivanje pomenutih fotografija „dodatno rasplamsalo antiamerikanizam i povećalo opasnosti po naše trupe”.

Obama „balansira”, smatraju analitičari. Otvaranjem tajnih arhiva prethodne administracije, koji su svedočili o torturi nad zarobljenicima, odobrovoljio je aktiviste ljudskih prava, a razljutio konzervativce (pa i CIA, koju je utešio „oslobađanjem odgovornosti za izvršavanje naređenja”). Osporavanjem objavljivanja više od 2.000 snimaka, obrnuo je raspored podrške i srdžbe a, uz to, kako se procenjuje, udovoljio zahtevima komandanata na frontu uz koje je stao i vašingtonski vojni vrh, od ministra odbrane Bila Gejtsa do šefa Združenog generalštaba oružanih snaga admirala Majkla Malena. Kad se već planira pojačanje američkih vojnih i ekonomskih akcija u Avganistanu i pridobijanje tamošnjeg stanovništva za borbu protiv Al Kaide i talibana, „nije uputno” da se prikažu snimci (koji bi potom zgranjavali svetsku, pogotovu muslimansku, javnost) američkog zlostavljanja zarobljenika, zaključeno je.

Pozivajući se na izjave neimenovanih zvaničnika, jedan od rukovodilaca Američke unije za građanske slobode, Entoni Romero kaže da su sporne slike „gore nego one iz Abu Graiba”, gde su zarobljenici prikazivani obnaženi u ponižavajućim pozicijama. Uveravaju, dodaje, da se nije radilo o „ekscesima pojedinaca” već o primeni „politike sa najvišeg nivoa” u Bušovoj administraciji.

Vladajuća Demokratska partija nije spremna da istražuje „do kraja” grehe prošlih vlasti, iako teži da promeni njihov kurs. Unutar nje same pojavili su se raskoli, takođe izveštava „Njujork tajms”. „Problem nije ni u sadašnjoj politici ni u njenim ciljevima, već ga vidim u tome što sumnjam da imamo sredstva za njihovo ostvarivanje u tom regionu (računajući i pogranične oblasti Pakistana sa Avganistanom, gde je, po ovdašnjim slutnjama, utočište Osame bin Ladena)”, izjavio je član predstavničkog doma Dejvid Obej. „U 21. veku pogrešno je primenjivati strategiju iz 19. stoleća, uz ogromnu cenu u krvi i novcu”, pridružuje mu se kolega Alan Grejson.

Uslov za uspeh u Avganistanu i na drugim žarištima jeste smanjivanje kriterijuma za proglašavanje uspeha, poručuje danas u „Vašington postu” Ričard Has iz uticajnog Saveta za međunarodne odnose. Za Ameriku je, naravno, kaže, bolji delimičan uspeh koji može da postigne nego skup neuspeh u težnji ka nemogućnom. Analitičari podsećaju da se Avganistan pokazao kao „grobnica imperija” – Britanije, pa bivšeg SSSR-a.