Izvor: RFE

NATOU Crnoj Gori je u jeku kampanja o učlanjenju Crne Gore u NATO koja se vodi javnim tribinama. U Budvi su promotere NATO-a iz Slovačke i Srbije slušali zaposleni u lokalnoj samoupravi a, osim rijetkih javno iskazanih stavova protiv, zanimljivo je da je Budvane interesovalo da li NATO pomaže u uslovima elementarnih nepogoda poput zemljotresa.

Slovački diplomata František Lipka smatra da učlanjenjem u NATO i Evropsku uniju male zemlje poput Crne Gore jačaju svoj značaj u političkom, i svakom drugom smislu:

“Mala zemlja kao što su Slovačka, Slovenija, Crna Gora, snažnija je ako je učlanjena u te velike organizacije, jer stiče saveznike. U tim organizacijama postoji jedan veliki osjećaj solidarnosti, te zemlje se uzajamno pomažu u svim situacijama, politički, ekonomski, u slučaju vojne opasnosti.”

Uobičajeno za većinu domaćih javnih tribina, učesnici su uglavnom pasivno slušali goste iz Srbije i Slovačke. Bilo je međutim i disonantnih tonova.

“Prije deset godina mi smo bombardovani od strane NATO-a, da vas podsjetim. I sada ste vi došli nas da ubjeđujete za NATO. Znate na što to liči? To liči na kao kada neka baraba siluje mladu djevojku, pa poslije hoće da je natjera da se uda za njega”, prokomentarisao je jedan građanin.

“Gospodine, ako imate pitanje dobro bi bilo da ga postavite. Mi nijesmo došli da ubjeđujemo, nego smo došli, kao što ste rekli, na debatu. Vi nas ubjeđujete, a ne mi vas”, odgovorio je moderator tribine.

Na stav ovog građanina da ne treba slati domaće vojnike u misije Alijanse koja je bombardovala Srbiju i Crnu Goru, vojni analitičar Aleksandar Radić govori o iskustvu Srbije:

Gospodine, ako imate pitanje dobro bi bilo da ga postavite. Mi nijesmo došli da ubjeđujemo, nego smo došli, kao što ste rekli, na debatu. Vi nas ubjeđujete, a ne mi vas”, odgovorio je moderator tribine.

Na stav ovog građanina da ne treba slati domaće vojnike u misije Alijanse koja je bombardovala Srbiju i Crnu Goru, vojni analitičar Aleksandar Radić govori o iskustvu Srbije:

“Ogromna većina ljudi u Srbiji će odmah da vam kaže da ne želi da naši ljudi idu u inostranstvo, da ne žele da vode ratove za NATO koji je nas bombardovao ’99. S druge strane, moramo da pričamo i o toma da sam mnogo puta doživeo da je postojalo velika dilema na Zapadu da li su Srbi kao takvi kompetentni da idu, i da li smo zbog sega što se dešavalo u ratovima na Balkanu, trebali biti negde sada u funkciji tuđeg mira. Ali, kada se polako krenulo u misije, kada su prvi ljudi otišli, pokazalo se da je pre svega reč o ljudima koji su imali svoje vrlo snažne lične motive, koji su tražili odmah posle povratka da ponovo idu. Jedan general, koji je bio vrlo pragmatičan, u trenutku kada je bivši premijer Živković spomenuo mogućnost da se ide u misije, samo je sračunao koliko ima ljudi bez stana, i procenio da njima država nikada neće imati snage da reši problem, i da ljudi koji odu u misiju, za šest meseci vratiće se sa dovoljno novca da mogu pod nekim razumnim uslovima dobiti stanbeni kredit i time će rešiti problem. Nisu oni odlučili samo zbog patriotizma da budu u vojsci. To je njihova profesija.”

Zanimljivo je da su građani Budve postavili pitanje da li članstvo u Alijansi donosi pomoć njenih članica u uslovima prirodnih nepogoda, kao što je zemljotres. Zoran Begović iz Ministarstva unutrašnjih poslova:

“Jedan zemljotres, kao što je bio te ’79. godine, može da vrati zemlju stotinama godina unazad. Mi gradimo sistem koji kao efikasan odgovor na nesreće, ali ne postoji nijedna država na svijetu, niti jedna, koja može sama da odgovori na izazove koje nose ovakvi zemljotresi. Mi smo deveta seizmička zona – Crnogorsko primorje, srednja regina, osim Berana koje je osmo, sjeverna zona je sedma seizmička zona. NATO kao sistem je garant da će sve države članice NATO-a biti stavljene u funkciju pomoći i brzog odgovora na nesreće.”