Izvor: Politika

madoffI ozvaničeni čovekoljupci mogu da se pokažu kao srebroljupci, a njihova dobročinstva kao nepočinstva. Pa i da se oni koji su se predstavljali kao gubitnici ispostave kao dobitnici. Ovakvi obrti proizlaze iz nalaza njujorških organa koji se staraju o procesu bankrotstva povodom skandala s „piramidalnom šemom” nekad čuvenog berzanta Bernarda Mejdofa (70) čiji su klijenti oštećeni za 65 milijardi dolara. Istražitelji su procenili, naime, da se filantropska Fondacija Pikauer, koja se prethodno proglasila žrtvom tih prevara (zasnovanih na obećanim nerealno visokim kamatama), zapravo okoristila za sedam milijardi dolara od kojih 5,1 milijardu treba da vrati stvarnim gubitnicima.

Advokat prozvanih supružnika, Džefrija i Barbare Pikauer, odbacio je optužbe, tvrdeći i dalje da su oni među oštećenim stranama. Bili su, konstatuje se, dugogodišnji prijatelji s Mejdofom, a napominje se da je njihova fondacija, sa sedištem na Floridi, davala zamašne priloge, naročito obrazovnim ustanovama, kao što su Masačusetski institut za tehnologiju, Univerzitet Harvard, Njujorška javna biblioteka…

Kome je kakav bilans u Mejdofovoj „Poncijevoj šemi” biće, po svemu sudeći, produženi izazov za ovdašnje društvo, već preopterećeno nizom lančanih finansijskih lomova iz kojih su se potresi proširili svetom. Predstoji, reklo bi se, žestok obračun za zasad neizvesnu sudbinu milijardi dolara.

Prva na meti je, prema današnjem „Njujork tajmsu”, svota od oko 12 milijardi. To je suma, precizira se, koju su pojedini ulagači povukli iz Mejdofovog aranžmana, prošle godine pred njegov krah, a koje prema ovdašnjem zakonu izvršioci procesa bankrotstva mogu da utuže i zahtevaju njen povraćaj. Vođa te misije Irving Pikard već u ovakvom angažmanu stigao je do sume od 6,1 milijarde dolara, koju bi, pored Pikauera, trebalo da „ispovrti” i nekoliko drugih firmi.

Svi ulagači je trebalo da znaju da su se s Mejdofom upustili u visokorizični posao s mogućnostima na pojedine velike dobitke i masovno velike gubitke. Ali, sugeriše se, da su neki znali i „nešto više” kad su iz „piramide” povlačili novac neposredno pre nego što se ona srušila, pa da treba i po tom osnovu da obeštete „naivnije”. Nije jasno, dodaje njujorški dnevnik, gde je „izbegla” gotovina. Pa ni koliko će od nje moći da se povrati parničnim postupcima.

Mejdof je, inače, u martu priznao krivicu. Sledi mu izricanje presude po više krivičnih dela, koje bi u zbiru, po ovdašnjim paragrafima, mogla da mu razreže 150 godina robije.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman slučaj je svojevremeno prokomentarisao kao „sličan” dramama na Volstritu (njujorškom i svetskom finansijskom centru). I među „nesumnjivim” gigantima obrta novca je, po njemu, funkcionisala neka vrsta „piramidalne šeme”, s malo dobitnika a mnogo gubitnika, ali niko od njihovih lidera nije otišao u zatvor.

Novčane „piramide” su svojevremeno pripisivane mahom „neozbiljnim” i zemljama u tranziciji, koje tek treba da izrade pravila igre. Ovdašnja posrtanja su, međutim, poljuljala jedno od najjačih verovanja, bitnih za stabilnost finansijskih tokova – da Amerikanci „najbolje znaju” šta treba raditi s novcem. Potraga za obnovom, ili otkrivanjem nove, „vere” mogla bi da potraje.