Izvor: RFE

resetAmerički potpredsednik Joseph Biden posetiće region Zapadnog Balkana u nedelji koja počinje 18. maja i verovatno će prvo biti u Sarajevu i Beogradu, a zatim u Prištini, najavio je odlazeći američki ambasador u Srbiji Cameron Munter. Jonathana Eyala, direktora studija u britanskom Kraljevskom institutu za odbrambene bezbednosne studije (Royal United Services institute for Defence and Security Studies) pitamo najpe kako objašnjava činjenicu da američki vicepredsednik Biden samo nekoliko meseci nakon izbora na funkciju dolazi u posetu Zapadnom Balkanu, regionu koji ne stoji visoko na listi američkih spoljnopoitičkih prioriteta.

Eyal: Ima nekoliko činjenica koje su važne u odgovoru na to pitanje. Prva je da je potpredsednik Biden dobio šira ovlašćenja za Evropu. Primera radi, on je bio prvi član Obamine administracije koji je posetio Stari kontinent. Reč je o njegovom učešću na konferenciji o bezbednosti u Minhenu u februaru ove godine, tek nekoliko nedelja nakon što je administracija formirana. Biden je takodje čovek koji je lansirao famoznu poruku o otvaranju nove ere odnosa sa Rusijom, pritiskanjem komande ‘restart’. Drugo Bidenova poseta Zapadnom Balkanu jasna je indikacija da aktuelna administracija želi da razmrsi preostale čvorove na Balkanu, ali primetna je pri tom njena tendencija da se uhvati u koštac sa regionalnim izazovima na način koji će obuhvatiti sve njihove aspekte, umesto da se bavi samo akutnim krizama onda kada one već izbiju.

Primera radi, evidentan je pristup Obamine administracije da se usredsredi na Pakistan i Avganistan u paketu, kao i opredeljenje da na Rusiju gleda u mnogo širem medjunarodnom kontekstu. Na tom tragu je i najava da će se u pristupu Zapadnom Balkanu na to područje gledati sveobuhvatno, da će se uzimati u obzir region kao celina, umesto deljenja fokusa pažnje na mnogo manjih delova regiona. Postavlja se, međutim, pitanje da li ovaj drugačiji sentiment i drugačiji pristup Zapadnom Balkanu najavljuje i promenu politike prema tom regionu. Ja trenutno ne vidim bilo kakve znake promene. Primerice, nova administacija je veoma zdušno gurala Kosovo u članstvo Medjunarodnog monetarnog fonda. Ona šalje iste poruke koje smo i do sada slušali o tome u kom pravcu treba da idu Kosovo i Srbija. Ne verujem, dakle, da se u ovom trenutku već može govoriti o nekoj zaokruženoj politici prema zapadnom Balkanu, ali se definitivno može tvrditi da onim što sada čini Vašington šalje poruku da Balkan nije zabačeno evropsko dvorište za koje Amerika nije zainteresovana, već da, naprotiv, taj region i dalje zaokuplja njenu pažnju. Ne zaboravimo, predsednik Obama je već na početku svog mandata posetio Tursku, što ukazuje na to da se u Vašingotnu shvata da je jugoistočna Evropa i te kako važan region.”

RSE: Koje poruke američkog potpredsednika Bidena se mogu očekivatu u Sarajevu, u Beogradu i Prištini?

Eyal: Mislim da poruke neće biti različite od dosadašnjih: Srbiji će biti preporučeno da prihvati nezavisnost Kosova kao neumitnu činjenicu i da osnaži napredovanje ka strukturama Evropske unije, a Bosni i Hercegovini da gleda preko granica Dejtonskog sporazuma kako bi došla do funkcionalnije i jedinstvenije vlade. Poruka čitavom regionu biće da grabi napred i tako prevaziđe konflikte iz poslednje decenije prošlog veka. Ne zaboravimo, Obamina administracija je veoma pozdravila činjenicu da su Albanija i Hrvatska već postale punopravne članice NATO, pa bi taj uspeh i sebi mogla pripisati u zasluge, u nameri da pokaže da je već nešto uradila za Balkan, bez obzira na to što se čitav tok priprema dveju zemalja za članstvo u Alijansi odvijao još u vreme Bushove administracije.

RSE: Da li se predstojeća poseta američkog vicepredsednika Bidena može uzeti i kao znak da će Obamina administracija unekoliko osnažiti fokus na Balkan, da će na svojoj listi prioriteta podići profil ovog regiona u odnosu na položaj koji je zauzimao u vreme Bushove vlade?

Eyal: Mislim da je odgovor na to pitanje pozitivan. Dodao bih, međutim, da nije fer kritikovati prethodnu administraciju. Ona je potrošila dosta vremena na Balkan neposredno na početku svog prvog mandata, iako je tačno da su drugi problemi i regioni – kao što su terorizam, Bliski i Srednji istok – preuzeli vođstvo na agendi Bushove vlade pred istek njenog mandata. Ali, da se vratimo aktuelnim stanarima Bele kuće. Nema nikakve sumnje u to da Obamina administracija nastoji da projektuje drugačiji imidž: naime, to da više nije opsednuta samo terorizmom i samo Bliskim istokom; da je spremna i voljna da svet posmatra kao celinu. Takve namere Vašingtona pružaju Zapadnom Balkanu mogućnost izuzetnih beneficija, ali, kao što rekoh, suštinski elementi politike Vašingtona prema tom delu sveta već dugo se nisu menjali.

Advertisements