Izvor: dragas.biz

dragasDomaći kapitalisti su napadnuti. Domaći kapitalisti su ugroženi. Domaći kapitalisti ne mogu da rade. Kapitalizma nema bez domaćih kapitalista. Ako hoćemo da gradimo savremeni kapitalizam, onda moramo da pomognemo domaćim kapitalistima. Svetska ekonomska kriza nalaže da država pomogne domaćim kapitalistima. Oni zapošljavaju veliki broj radnika i država je dužna da im pomogne.

Ovako, otprilike, sve u glas krešte, uplašeni kao kokoške pred oluju, koji predosećaju da se nešto opasno valja u raslojenom i podeljenom društvu, režimski mediji i njihovi opozicioni oponenti. Zadrti neoliberali na vlasti i osvedočeni levičari, komunisti i socijalisti bez vlasti, ali nekadašnji moćnici despotovog režima, ustali su da odbrane domaće kapitaliste. Ujedinili su se i ekstremni levičari i ekstremni desničari da zaštite domaće kapitaliste. Otkud tolika saglasnost navodnih ljutih političkih protivnika?

Pa, stvar je vrlo prizemna. I levičari bez vlasti i neolibarali na vlasti potekli su iz istog partijskog šinjela. I jedne i druge je stvarao totalitarni sistem, dok su ih finansirali tajkuni. I jedni i drugi su postali lično bogati baveći se politikom, koja je dovela do potpunog osiromašenja kako same države, tako i velikog broja građana Srbije. I jedni i drugi su ustali da odbrane takozvane domaće kapitaliste, da bi tako, zapravo, zaštitili svoje otete društvene pozicije i svoj ukradeni kapital. I to je suština njihove uspaničene medijske kampanje.

Domaćih kapitalista, nažalost, nemamo. Oni što bi trebali da se nazovu -domaći kapitalisti- su, ustvari, veliki privredni mučenici koji već više decenija bezuspešno ratuju sa sumanutom političkom samovoljom svih režima i sa birokratizovanom državnom administracijom, pokušavajući da nekako stvore novu vrednost na tržištu Ti domaći kapitalisti su napadnuti i ugroženi već decenijama, o njima niko ozbiljno ne misli, oni ne mogu da privređuju, oni ne mogu da se razviju i ne mogu da se obogate, pa oni, kao takvi, nisu ni interesantni estradnim levičarima i neoliberalima. Nisu interesantni jer nemaju kapital i nemaju moć.

Malograđani levičari i skorojevići neoliberali namerno plasiraju u javnost pojam domaći kapitalisti, kako bi na taj način prikrili pravu suštinu njihove medijske kampanje. A sama suština je da se iza te napadne i srceparajuće marketinške parole o domaćim kapitalistima kriju – tajkuni. Domaći kapitalisti i tajkuni nisu isto. Postoji ogromna i nepremostiva razlika. Domaći kapitalisti nastaju na tržištu. Tajkuni nastaju političkom odlukom režima. Domaći kapitalisti zarađuju na tržištu. Tajkuni se bogate na političkim privilegijama. Domaći kapitalisti stvaraju novu vrednost. Tajkuni otimaju od države i građana. Domaći kapitalisti su izloženi konkurenciji na tržištu. Tajkuni monopolizuju tržište. Domaći kapitalisti uče. Tajkuni kradu. Domaći kapitalisti štede da bi investirali. Tajkuni troše da bi bili viđeni. Domaći kapitalisti zalažu svoju ličnu imovinu. Tajkuni se kockaju imovinom države i građana. Domaći kapitalisti beže od politike. Tajkuni ne mogu da opstanu bez politike. Domaći kapitalisti su vlasnici svoje privatne imovine. Tajkuni su plaćeni čuvari tuđe imovine. Domaći kapitalisti imaju čast i ugled domaćina. Tajkuni su političke sluge svih režima. Domaći kapitalisti se plaše Boga. Tajkuni se plaše promene režima i revolucije.

I lične osobine razlikuju domaće kapitaliste od tajkuna.

Domaći kapitalisti su vredni, radni i marljivi. Tajkuni su lenjivci i paraziti. Domaći kapitalisti su iskreni, otvoreni i dobrodušni. Tajkuni su podli, licemeri i prevrtljivi. Domaći kapitalisti su vukovi. Tajkuni su hijene. Domaći kapitalisti su suri orlovi. Tajkuni su lešinari. Domaći kapitalisti su vitezovi. Tajkuni su mekušci. Domaći kapitalisti su širokogrudi. Tajkuni su šibicari. Domaći kapitalisti daju. Tajkuni otimaju.

Nema razvoja kapitalizma sa tajkunima. Velika svetska ekonomska kriza je nastala zbog pohlepe svetskih tajkuna. Ne može opstati planetarna zajednica u kojoj dva odsto najbogatijih raspolažu sa 80 odsto planete. Nezasita pohlepa i gramzivost tajkuna preti da uništi komercijalnu civilizaciju. Profit kao vrhunska mera vrednosti društva preti da uništi samo društvo. Neoliberalni kazino kapitalizam je bankrotirao. Kapitalizmu je potrebna nova snaga. Kapitalizmu je potrebna nova politička ideja.

Pokušaj da se odbrane tajkuni je zaustavljanje točka istorije. Kapitalizam menja svoju formu. Tajkuni ne mogu da opstanu u novom kapitalizmu. Tajkuni su smetnja razvoju savremenog kapitalizma. To ne shvataju ni levičari niti neoliberalni demagozi. Uplašeni da ne izgube svoje privilegije i oteti kapital, oni bezuspešno pokušavaju da nam podvale pretvarajući tajkune u domaće kapitaliste. Ta medijska podvala je neukusno obmanjivanje građana i vređanje domaćih kapitalista.

Tajkuni su ponovo uplašeni. Oni znaju da su prekršili Božiji zakon. Oni znaju da su grešnici i da ne mogu da se pokaju. Njihov životinjski instikt im govori da dolazi velika nevolja. Njihov strah potiče iz saznanja da će novi petooktobarski nemiri na ulicama gradova Srbije biti pogubni za njihov oteti kapital. Svaki kriminalac duboko u sebi ima spoznaju da je počinio zločin. I svako se nada da će nekako uspeti da izbegnu kaznu. Tajkunima je to uspelo u oktobarskom prevratu kada su preko noći prešli na stranu pobednika. Da li će ponovo uspeti ?

Kada analizirate kako je nastajao i uvećavao se kapital tajkuna, onda možete da uočite da je najveći kapital stvoren tek nakon rušenja despotskog režima i otpočinjanjem nametnutih reformi. To zaista izgleda neverovatno, ali to je istina. To je javno potvrdio i vlasnik pink ideologije. DOSlovno je rekao da je njegov najveći kapital nastao tek nakon prevrata.Bilo je to besramno izazivanje javnosti. Bačena je rukavica u lice reformatorima. Namerno je provociran režim da bi tajkuni pokazali svoju snagu. Ništa se nije desilo. Nikakve odmazde, nikakve kazne. Vlasnik pink ideologije je javno pokazao ko zapravo upravlja Srbijom. Bilo je to estradno pokazivanje moći tajkuna. Tako je dokazana moja tvrdnja, izrečena odmah nakon petooktobarske kontrarevolucije, da je napravljen pakleni savez: vrha krupnog kapitala, vrha krupnog kriminala, vrha tajne policije i vrha novog režima. Taj zlikovački savez uništio je privredu i razorio državne institucije. Taj gangsterski savez je najveća prepreka modernizaciji i demokratizaciji Srbije. Može li se Srbija osloboditi tog demonskog zla?

Poznajem, nažalost, gotovo sve naše tajkune. Poznajem ih iz dana kada nisu bili niko i ništa. Znam kako su postali tajkuni. Znam kako su služili političkim režimima i kako su drhtali pred svakim oblikom promena. Znam svaku njihovu poslovnu kombinaciju. Sve je to prevara i pljačka. Sve je to rađeno uz podršku režima. Sve te spekulacije i mahinacije rađene su po zakonima Zakonima koji su pravljeni da bi se izvršilo kriminalno pljačkanje države i građana. Zakonima koji su stvorili tajkune i političke oligarhe. I sve što su oteli radili su po zakonu. Zakonu koji je izglasala parlamentarna većina, a koju su pripremili nekoliko eksperata iz vrha režima. Ti plaćeni eksperti su radili po nalogu tajkuna. Kao kada revizori piramidalnih kompanija na Vol Stritu pišu po nalogu njihovih tajkuna povoljne izveštaje za novu prevaru ulagača. Demokratija se tako pretvorila u vladavinu političkih oligarha i njihovih tajkuna. Zakoni su omogućili legalnu pljačku države i građana. Demokratski totalitarizam je poslednja faza kazino kapitalizma.

Šta se dešava?

Tajkuni su postali žrtve svoje sopstvene pohlepe. Kralj Mida je sve što bi dodirnuo pretvarao u zlato. To je molio boga Dionisa. Na kraju, da bi preživeo, Mida se spasio opravši se čistom vodom. Poslovna filosofija da je sve dozvoljeno i da se poslovno ne sme stati,jer nema kraja, doživela je propast. Čovečanstvo je došlo na sam rub ponora. Komercijalna civilizacija je upala u ćorsokak. Neoliberalizam je bankrotirao. Tajkuni nemaju kapital. Nisu ga nikada ni imali. Sve što su kupovali na rasprodaji, uzimali su iz bankarskih kredita. Kredite su im odobravali političari. Sada se taj savez raspao. Svetska ekonomska kriza je ogolila kapitalizam. Svako gleda sebe i brani samo svoje interese. Štediše povlače novac iz banaka. Banke traže vraćanje kredita. Tajkuni su kratkoročne kredite pretvorili u dugoročne investicije. Danas nemaju obrtni kapital i ne mogu da jeftino kupljene nekretnine preprodaju jer nema to više ko da kupi. Veletrgovci tajkuni dobavljačima ne plaćaju i do 180 dana. Siromašni proizvođači su finansirali tajkune. Tajkuni nisu plaćali nikome. Nastala je opšta nelikvidnost. Niko više nikome ništa ne plaća. Tajkuni osećaju da raste nezadovoljstvo naroda i da treba biti oprezan.Vlasnik pink ideologije okreće ćurak. Dospeo je u fazu da ismejava sam sebe samo da bi se nekako dodvorio narodu. Nalazimo se u predvečerju socijalne revolucije. Tajkuni pokušavaju da, opet, na vreme promene stranu.

Šta da se radi?

Politička oligarhija se, sve do nedavno, borila za naklonost tajkuna. Nova vlada formirana je uz dogovor i asistenciju tajkuna. Ali nova vlada nema rešenja za ekonomsku krizu. Nijedna mera vlade ne daje rezultate. Raste nezaposlenost i siromaštvo. Raste gnev opljačkanog i prevarenog naroda. Rastu socijalne napetosti. Sprema se socijalna revolucija. Puca savez političara i tajkuna. Političari shvataju da neko mora da bude proglašen krivcem za potpuni raspad privrede i pad životnog standarda stanovništva. Neko mora da bude žrtvovan. Ko ima veću moć? Političari ili tajkuni? Naravno, političari. Politička moć je jača od moći novca. Tajkuni to dobro znaju i zato se očajnički bore da opstanu. Ovo je borba u kojoj se ne gubi samo kapital.

Marketinški napad na dvojicu tajkuna nije slučajan. Nisu ni oni slučajno odabrani. Režim Tadića mora da žrtvuje neke tajkune. Dobili su saglasnost iz Brisela i Vašingtona. Pred narastajućom socijalnom revolucijom neko mora biti razapet. Umesto nesposobnih političara na vlasti, narod će rado prihvatiti žrtvovanje tajkuna. Vlasnici supermolova su idealni za ovu novu političku špekulaciju. Jedan je čovek bez lica koji gradi sve u prestonici, drugi je toliko omražen u narodu da svi traže da se što pre njegovo carstvo na staklenim nogama stavi pod kontrolu. Njih planiraju da raspnu. Kao primer drugima. Ako to ne bude bude dovoljno, moraće da stradaju drugi tajkuni. Doneli su novi zakon o podržavljenju imovine preduzeća koja su, nakon privatizacije, upala u nelikvidnost. Tako se krug zatvara. Podržavljuju ono što su privatizovali. O ukradenim procentima prilikom prodaje niko ne govori. Reformatori biju odlučnu bitku za svoj opstanak. Sada oni ne smeju da dozvole da izgube ovu opasnu političku igru. Gubitkom ove političke igre gube sve. Mnogi su ugrozili ne samo sopstvenu slobodu, nego i živote. Zato su opasni. I moraju da igraju do kraja. Nemaju izbora. Dospeli su u istu poziciju kao despot i njegov režim.

Kako dalje?

Najvažnije je na vreme shvatiti ovu novu političku prevaru. Ne smemo verovati onima koji godinama nisu videli kakav se građevinski monstrum podiže na Ušću. Njihova vlast je dala sve dozvole i uzela provizije. Ko je to uradio? Ime njegovo? Pa, to nas uopšte ne zanima. Jedna ista vlast vlada od petooktobarske kontrarevolucije. Sve je ostalo isto u tehnologiji vladavine. To što je predsednik države mlađi, moderniji i što putuje po svetu, to nije donelo boljitak građanima. Naprotiv, marketinškim trikovima se prikriva politički totalitarizam u državi. Ako predsednik države ne zna ko mu finansira stranku, zašto bi se mi bavili ko je iz vrha vlasti reketirao tajkune. Ime korumpiranog političara nije bitno. Suštinski je važno da se promeni korumpirani politički sistem. Srbiji treba istinska demokratija i modernizacija društva. Vladavina prava i narodni kapitalizam. Srbiji treba predsednik koji zna ko mu finansira stranku. Srbiji trebaju političke stranke koje neće finansirati tajkuni. Političke stranke koje će predavati završne račune. Državnoj administraciji koja će polagati završne račune treba nova politička ideja. Nova politika. I novi ljudi u politici. Tajkuni su oteli kapital po zakonu, potrebno je da se donese zakon o nacionalizaciji kapitala koji je nastao u poslednjih dve decenije. Nije potrebno vršiti represiju nad tajkunima, dovoljno je samo da im se uzme kapital. Ne treba plašiti javnost da će radnici njihovih kompanija ostati bez posla.To se neće desiti. Radnici će nastaviti da rade. Promeniće se samo vlasništvo. Predlažem da 15 odsto akcija tih kompanija dobiju sami zaposleni, dok bi 15 odsto akcija dobili građani Srbije koji su, kupujući u tim supermarketima, podigli njihovu vrednost. Većinski paket akcija treba prodati strateškim partnerima ili razmotriti mogućnost da se organizuje inicijalna javna ponuda. Tako treba da radi nova vlast.

Naravno, uslov je da dobijemo novu vlast koja neće biti kontrolisana od tajkuna i ambasadora razvijenih zemalja. Uslov svih uslova, bez koga nema opstanka države i nacije, da se napravi državna i nacionalna strategija do kraja ovog veka. Moramo da stvorimo novu elitu koja će biti posvećena svojoj političkoj misiji. Nova elita koja će svojim primerom pokazati kakvo društvo treba da gradimo. Novu elitu koja će nas izvesti iz ove državne i nacionalne agonije i tragedije.

U sukobu tajkuna i političke oligarhije, izgubiće građani Srbije ako stanu na jednu stranu u sukobu.

Zapamtite, taj sukob u porodici nas ne treba da interesuje. Od vremena višepartijskog sistema do danas svi su oni bili na vlasti. I ništa nam dobro nisu doneli. Ne verujte, dakle, današnjim političarima. Oni pokušavaju da obmanom zadrže svoje privilegovane pozicije. Oni nemaju nikakve istorijske odgovornosti. Zadojeni su međusobnom mržnjom i žive jedni od drugih.Tako se smenjuju na vlasti i uništavaju državu i narod.

To smo, evo već dve decenije, sve probali. I to više ne ide. Moramo stvoriti nešto potpuno novo. Nešto što do sada nismo imali. Moraju neki drugi ljudi da donesu novu političku ideju.

Kako početi?

Sperite gramzivost, pohlepu, sujetu i narcisoidnost čistom vodom. Moral mora da se vrati u politiku. Naučite da delate, umesto što debatujete. Učite i menjajte svet, umesto što glasate za istorijske gubitnike. Naučite timski da radite, jer je pojedinac mnogo jači u pobedničkom timu. Ako tako uradimo – pobeda je naša. A to nam treba.

Advertisements