Izvor: Politika

obamaAmerički predsednik Barak Obama izazvao je novu „frku” koja od sinoć izaziva polemiku između vlasti i kapitala. Preporučio je „rezove” da se „doaka” elitnim kompanijama i pojedincima, koji su od ovdašnjih dažbina „prebegli” u strane „poreske rajeve”. Zatražio je, konkretno, da plate „odgovarajuće” takse kod kuće, čime bi se, po računici vlade u, sada rastući deficitarni, državni budžet slilo čak 210 milijardi dolara, u narednih 10 godina, a što je kod prozvanih izazvalo „paniku i ljutnju”.

I zahvat i nagovešteni ishod deluju spektakularno. I logično, bar po Obaminom obrazloženju da i multinacionale i mutlinacionalci treba da urade isto što i svi njihovi „obični” sunarodnici – da plate „realan” porez i, uz ostalo, tako „omoguće” finansiranje antikriznog oporavka

Ali, poznavaoci ocenjuju da je ovom inicijativom, Obama ušao u jedan od najneizvesnijih političko-ekonomskih duela. Biće to „žestoko odmeravanje snaga”, kažu, između lidera koji je najavio „bitne promene” i krupnog kapitala koji se navikao na mehanizme u stilu „sve se menja da bi ostalo isto”.

Jer, ono što se sviđa „raji”, čije zahteve predsednik tvrdi da zastupa, ne odgovara akterima „raja” (poreskog).

Cela stvar je komplikovanija nego što izgleda, kako to i inače biva kad se sudare običaji i novosti. Nema smisla da kompanije koje su se raširile po „poreskim rajevima”, ovde plaćaju takse od samo 2,3 procenta dok firme na domaćem tržištu moraju da „calnu”, na ime dažbina, i do 35 odsto prihoda, ukazuju federalne finansijske vlasti na čelu s ministrom Timotijem Gajtnerom. Ne bismo ni odlazili izvan zemlje da u njoj korporacijske takse nisu među najvećima na svetu, odgovaraju preduzetnici.

U raskolu se ipak raspoznaje bitna tačka saglasnosti: svi su za promenu poreskog sistema. Rasplamsavaju se, međutim, razlike oko koraka – odakle početi reforme, kojim redom ići i koliki teret ko treba da podnese.

Trenutno, činjenice stoje ovako: 1. Obama i Gajtner su korake prema „poreskim rajevima” okarakterisali „samo kao prve u nizu mera za dažbinske reforme”; 2. prekosutra bi trebalo da objave detalje; 3. predstoji parlamentarna rasprava; 4. u kom god obliku bile usvojene nove mere, stupile bi na snagu 2011. godine; 5. nije izvesno u kom bi stepenu bile poštovane u sve globalizovanijim poslovnim odnosima; 6. tek treba da se vidi nisu li oblik specifičnog protekcionizma; 7. bitno je da je Obama „otvorio temu” a široka rasprava i tok događaja u krizi i protiv nje, imaće odlučujuću reč u proceni poduhvata.

Suština priče je, čini se, u doziranju novih pravila igre koja pretenduju da odrede drugačije veze između globalizacije i lokalizacije. Time je, stiče se utisak, Obama dirnuo u „osinje gnezdo” narogušenih biznismena i lobista koji tvrde da bi najavljenim merama predsednik oštetio a ne podupro domaće igrače na tržištu, gde je oporezivanje stranih učesnika znatno manje nego lokalaca, i da bi se tako povećala ovdašnja nezaposlenost, a ne smanjila kako on najavljuje. Lideru oprez preporučuju i „Njujork tajms” i „Vašington post” u današnjim uvodnicima.

Slede podaci: prema vladinom računovodstvenom birou, 83 od 100 najvećih američkih kompanija, imale su filijale u „poreskim rajevima”, odakle su od prihoda u iznosu od 700 milijardi dolara, na ime poreza ovde uplatile 16 milijardi. U glavna „utočišta” ovdašnjih poreskih izbeglica svrstani su: Švajcarska, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako, Bermuda, Irska, Holandija… A naročito Kajmanska ostrva.