Izvor: Vijesti

voterIzbori bili i prošli. Rezultat je takav, kakav je. Tu se ništa više ne može. Svaka priča za tri dana. Sad jedni ližu rane, drugi šape. Slavljenici su ispraznili šaržere, ispili šampanjac i krenuli u nove radne pobjede.

Slijede postizborne traume. Iščezavaju slatkorječiva obećanja, sa njima i lažne nade. Vraćamo se u stvarnost, sivu i surovu kao ovaj naš krš. Tu ćemo, uz tanak ručak i još tanju večeru, bistriti svjetsku politiku, žaleći što pod naletima SEKE hiljade Amera ostaju bez posla, hoće li Izrael napasti Iran i kako se to u okruženju, Srbiji posebno, nakupilo toliko lopova i mafijaša? Hoće li svinjski grip uništiti Meksiko? Nas se to ne tiče, mi smo lideri u regionu, uzor drugima, toga kod nas nema.

Bježeći od sopstvenih trenutaka istine ulijećemo u Velikog brata ili Trenutak istine. Navijamo za ljude koji su (ili bi) spavali sa taštom, kumom ili se u njihovom krevetu izmijenjalo pola grada. Petparačke, latinoameričke serije smo davno prevazišli. Drugi, preduzimljiviji dio naroda nam je u kladionicama. Čekaju da im trećeligaški par iz njima nepoznate zemlje vrati kredit, naspe gorivo, kupi cipele…

Studentima je sve potaman, fakultet neće završiti samo onaj ko ga nije upisao. Prelaznost u školama 125 %.

A šta da radi manjina koja ne pripada gore naznačenoj većini? Da im se pridruži ili da rizikuje da bude izopštena iz ove vesele družine? Da se odrekne navike čitanja (pa i loših novina), kao što smo se odrekli pozorišta, bioskopa, restorana…

Ili da nastave po svom i da, makar u svojoj percepciji, ostanu normalna manjina.