Izvor: Deutsche Welle

chrKrajsler je „stub naše industrije, istina nešto oslabljen stub“, rekao je predsednik Barak Obama zvanično zapečativši „Krajslerovu sudbinu. Nepun sat posle Obaminog govora „Krajsler“ je jednom njujorškom sudu uručio zahtev za bankrotstvo. Posle okončanja postupka firma oslobođena balasta dugova preći će u vlasništvo Fiata, sindikata i vlada SAD i Kanade.

Da li je to kraja Detroita, prestonice američke autombilske industrije? Ili početak „Detroita lajt“ – grada automobilske industrije, ali znatno stesane, bez nekadašnje moći i dobrom delom pod stranom kontrolom? Naime, slična sudbina sada preti i Dženeral motorsu.

Obama je dramu zasladio tipično američkom cvetnom retorikom o „usponu iz pepela“ naglašavajući da se jednoj od istorijski značajnih autokompanija „bankrotstvom pruža prilika za novi početak“.

Naime, na kraju procesa bankrotstva ne sledi likvidacija kompanije, nego će ona iz nje izaći kao manja i ne obavezno nezavisna firma.

Normalno proces bankrotstva može da traje godinama – u slučaju aviokompanije Junajtid erlajns trajao je tri godine, ali se u ovom slučaju očigledno računa na ekspres proceduru koja ne bi trajala više od dva meseca.

Koncern zato pokušava da se dogovori sa sindikatima, poveriocima, trgovcima i kooperantima već uoči sudskog postupka kako bi se sve pred sud iznelo kao „zavezan paket“.

Fiat ne mora da uloži gotovinu, nego bi Krajsleru omogućio pristup tehnologiji i obavezao bi se da podigne jednu fabriku u SAD. Imaće 35 odsto akcija, mada je bilo predviđeno da bude većinski vlasnik sa 55 procenata. Međutim, taj udeo imaće sindikati koji su se odrekli socijalnih beneficija, naknade za prekovremeni rad, prihvatili manje nadnice. Od prihoda moraće da finansiraju penzije.

Osam odsto akcija biće u vlasništvu američke države, a dva odsto Kanade i njene savezne države Ontario.