Izvor: Politika

krugmanRazbesneli deoničari belgijske banke „Fortis” gađali su u utorak cipelama i papirima članove upravnog odbora doskora ugledne a danas nacionalizovane finansijske institucije. „Uložili ste naš novac u sumanuto rizične poslove, lišili nas ušteđevina, i sada ’porodični nakit’, finansijsku uzdanicu Beneluksa, rasprodajete budzašto: kakvi ste vi to bankari?”, uzviknuo je advokat Mikael Modrikamen, pravni zastupnik malih deoničara „Fortisa”, pre nego što je reagovalo obezbeđenje.

Bankari širom sveta odavno nisu bili predmet gneva kao danas, u vreme najteže finansijske krize u poslednjih 80 godina, tvrdi nobelovac Pol Krugman u nedavnom tekstu u „Njujork tajmsu”.

„Od tridesetih godina prošlog veka pa sve do osamdesetih, bankarski biznis uživao je ugled preozbiljnog i poprilično dosadnog posla – plaćenog kao i većina drugih – koji je održavao ekonomski poredak. Era investicionog bankarstva pred kraj 20. veka promenila je profil tog biznisa i raspalila nezabeleženu pohlepu u redovima finansijske elite. Bankarskom sektoru biće potrebne decenije da povrati nekadašnji ugled, pod uslovom da mu se ne dozvoli ponovna prilika za grabež besramnih bonusa…”, upozorava Krugman.

Razmere obesti i pohlepe dela vodećih američkih i evropskih bankara – tokom zlatnog perioda trgovine rizičnim hipotekarnim kreditima sa one strane Atlantika – odskora izlaze pred zaprepašćenu i osiromašenu javnost…

Nova kanta za otpatke u kancelariji Džona Tejna direktora „Meril Linča” plaćena je 1070 evra, i to samo nekoliko dana pred objavu finansijske dubioze te američke banke. Uz tu kantu, kompletan Tejnov kabinet tada je preuređen, po ceni od tričavih 1,2 miliona dolara….

Glavni menadžer američke banke „Braća Liman” tajno je prodao supruzi njihovu vilu na Floridi za 100 dolara – neposredno pred plenidbu imovine te finansijske institucije. Izvršni direktor nemačke investicione banke „Drezden Klajnvort” Štefan Jenc dočekao je vest o bankrotu na jahti u Karibima.

Jencu, direktorima „Meril Linča”, „Rojal bank ov Skotland” i mnogim drugim bankarima zajedničko je to što su odbili da napuste fotelju bez ranije ugovorenih bonusa u visini – više od 50 miliona dolara po čoveku!

Negovana praksa širokog isplaćivanja basnoslovnih bonusa menadžmentu banaka – bez obzira na rezultate njihovog poslovanja – izašla je na videlo prošle jeseni – tek nakon što su vlade krenule da spasavaju banke narodnim novcem. Za samo dve decenije, bankari na Volstritu povećali su visinu sebi isplaćenih bonusa za 1695 odsto: u 1985. isplatili su sebi „nagradu za rezultat” od 1,9 milijardi dolara, na vrhuncu investiciono-hipotekarne ere 2006. godine dodelili su sebi 34,1 milijardu dolara bonusa, prenosi nemački „Špigl”.

Gnevna zapadna javnost uspela je da izvrši pritisak na tamošnje vlade da narede prestanak isplata bankarskih bonusa i propišu visinu najviše plate menadžera.

Avaj, „uravnilovka” nije potrajala.

Čim je zabeležila pozitivni rezultat u prvom tromesečju 2009, bankarska grupacija „Goldman Saks” obećala je ovih dana svom proređenom činovništvu znatne bonuse. Niz drugih banaka koje posluju u londonskom Sitiju takođe su najavile isplatu „nagrada za rezultate” zaposlenima, uprkos činjenici da su mnoge opstale samo zahvaljujući velikom finansijskom zalaganju britanske vlade.

„Bezobzirnost dela bankarskog sektora, danas u jeku krize, šokantna je”, prenosi „Njujork tajms”.