Izvor: Politika

weapIndustriji oružja neće moći da naudi ni svetska finansijska kriza, budući da porudžbine borbenih aviona, raketa, tenkova, bombi i ostalog konvencionalnog naoružanja ne prestaju da pristižu proizvođačima u SAD, Rusiji, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Ovih pet zemalja, prema novoj studiji Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), u periodu od 2004. do 2008. godine, izvezle su u druge zemlje 78 odsto ukupno izvezenog naoružanja na svetu, pri čemu se obim proizvodnje oružja povećao za petinu.

Iako najviše oružja uvoze Kina i Indija, prema rečima Pola Holtoma, šefa odeljenja za analizu trgovine oružjem pri SIPRI, rekordne narudžbine stižu sa Bliskog istoka, i to pre svega iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela i Egipta.

„Svemu su, naravno, doprineli rat u Iraku i sukobi u regionu, ali i vlada američkog predsednika Buša koja je u region poslala veću količinu modernijeg konvencionalnog oružja”, rekao je Holtom i dodao da je na ovaj trend najviše uticalo i to što su proteklih godina državne kase ovih bliskoistočnih zemalja značajno popunjene.

Zbog toga ne čudi što bezmalo petina ukupnog obima trgovine oružjem pripada Bliskom istoku. Međutim, iako su sve oči zapadnih zemalja uglavnom uperene u Iran, kao potencijalnu pretnju, udeo ove zemlje je samo pet odsto od ukupnog naoružanja kupljenog u ovom regionu.

Nasuprot tome, Ujedinjeni Arapski Emirati su sa šesnaestog mesta za samo pet godina dogurali na treće mesto po obimu uvoza naoružanja, pri čemu u ovu zemlju stiže više od trećine ove specijalne robe prodate Bliskom istoku. Samo proteklih godina UAE kupili su od Amerikanaca 80 aviona „F-16e”, a od Francuza 50 lovaca „miraž 2000-9”, dok se procenjuje da će ove godinu UAE na vojsku potrošiti oko sedam milijardi dolara.

Ulaganja u naoružanje analitičari ocenjuju kao posledicu potrebe da u slučaju konflikta sa Iranom brane svoje stanovništvo, ali i naftne izvore i puteve snabdevanja svojih kupaca. Prema oceni Marka Bromlija iz SIPRI-ja, Emirati su povećali izdatke za odbranu zahvaljujući visokim cenama nafte. Iza UAE, po obimu uvoza oružja, u ovom regionu je Izrael sa udelom od 22 odsto i Egipat sa 14 odsto. Analitičari ukazuju na to da bi trend snabdevanja oružjem Bliskog istoka mogao dodatno da destabilizuje region.

S druge strane, Rusija, kao drugi po veličini izvoznik oružja, sa četvrtinom udela u ukupnom svetskom izvozu, poslednjih godina primorana je da traži nova tržišta. Budući da Kina, kao ubedljivo najveći uvoznik ruskog oružja u proteklih deceniji, stagnira u potrebama za uvozom novih količina naoružanja, jer proizvodi sopstveno, Rusija je primorana da traži nove kupce, i to pre svega u Južnoj Americi.

Tome u prilog ide i procena SIPRI-ja da su veliki ugovori sa Alžirom i Venecuelom o izvozu oružja imali ograničeni uspeh u nameri Rusije da osvoji severnoafričko i južnoameričko tržište. Zbog toga su i ruski predsednik Dmitrij Medvedev i šef diplomatije Sergej Lavrov protekle godine posetili nekoliko karipskih i južnoameričkih država, pri čemu je vojnotehnička saradnja bila visoko na listi prioriteta na sastancima u Brazilu, Ekvadoru, Peruu i Venecueli.

Prema oceni Pola Holtoma, u poslednje dve decenije lista glavnih izvoznika oružja uglavnom se nije menjala, ali su se pojavili i važni naručioci u Africi, kao i u Aziji, poput Pakistana. Najviše oružja iz SAD odlazi u Južnu Koreju (15 odsto), Izrael (13) i UAE (11), dok Nemačka najviše izvozi u Tursku, Grčku i Južnoafričku Republiku.

„Teško je takav zaključak izvući iz naših podataka, jer mi gledamo unazad, u godine velikog buma. Nisam siguran da će kriza dovesti do promene ponašanja glavnih aktera”, kaže Holtom i dodaje da su samo Ujedinjeni Arapski Emirati u poslednjoj godini potpisali nekoliko ugovora vrednih milijarde dolara.

Prema informacijama CIPRI-ja, samo je u 2007. godini u čitavom svetu na kupovinu konvencionalnog oružja potrošeno 1.300 milijardi dolara.