Izvor: D.Welle

eu2Pozitivna ocena Saveta ministara EU o zahtevu Crne Gore za status kandidata, predstavlja još jedan političko-formalan korak ka EU. Status kandidata nije, međutim garant efikasnosti i brzine u evrointegracijama.

Zeleno svetlo dobijeno od Saveta ministra Evropske unije znači da je Crna Gora, za početak, dobro odabrala trenutak predaje aplikacije za mesto kandidata , kao i da trenutno na svojoj agendi ima manje politički kontroverznih pitanja, u odnosu na recimo Srbiju. U svakom slučaju taj korak predstavlja više političko formalnu stepenicu, nego što je u pitanju stvarni napredak ili razlika među zemljama u ispunjavanju evropskih standarda i principa, smatra Srđan Cvijić, ekspert za Balkan, iz Centra za evropsku politiku u Briselu:

„Crna Gora, za razliku od Srbije nama otvoreno pitanje saradnje sa Tribunalom u Hagu. Zatim za Crnu Goru ne postoje kontraverzna teritorijalna pitanja, mada se to ne postavlja ni kao uslov za članstvo Srbiji, ali u svakom slučaju situacija sa Crnom Gorom je nekako ’čistija’. Međutim na to ne bi trebalo gledati kao da je ona naprednija od Srbije u ispunjavanju kriterijuma. Ovo je dakle samo još jedna stepenica, od koje će mnogo bitniji biti sam početak pregovora o pridruživanju.“

Cvijić podseća i na slučaj Makedonije, koja je odavno dobila status kandidata. To je bio potez koji je svojevremeno odigrao ulogu u smirivanju etničkih napetosti u toj zemlji, koja, do danas, ipak nije bitnije napredovala ka Evropi.

Pred Crnom Gorom, kao i pred ostalim zemljama Zapadnog Balkana koje se nadaju članstvu u Evropskoj uniji, ili za početak mestu kandidata za to članstvo, i dalje stoje slični uslovi, dostizanje određenih standard u oblasti ekonomije, vladavine prava, borbe protiv korupcije i kriminala, i ono što je za Crnu Goru posebno važno- insistiranje na efikasnijem sistemu podele vlasti u zemlji.

Ipak sa pozicije zemlje kandidata Crnoj Gori biće, za početak, lakše da pristupi mnogim evropskim programima, a tu je i pitanje formalno boljeg statusa, objašnjava Cvijić:

„Kada jedna zemlja postane kandidat  za članstvo, posle potpisivanja SSP-a, ona i u formalno-pravnom smislu dobija obećanje da će postati članica Unije. To obećanje može da bude i relativnog karaktera, tu imamo slučaj Turske, ali mislim da je politički konsenzus prema zemljama Zapadnog Balkana ipak drugačiji.“

Po Cvijićevim rečima najbitnija stvar koju je Crna Gora dobila ovom odlukom Saveta ministara zapravo je mogućnost da otpočne pregovore o priključivanju sa EU. Sa drugde strane zemlje koje još nisu podnele zahteve za kandidaturu moraće pažljivo da razmotre koji će to biti najbolji trenutak za tako nešto. U narednim mesecima EU će imati pune ruke posla oko izbora za Evropski parlament, menjaće se sastav Evropske komisije, održaće se i izbori u nekim zemljama članicama, a očekuje se i irski referendum povodom Lisabonskog sporazuma.

„Crna Gora je pametno iskoristila priliku za podnošenje svoje aplikacije krajem prošle godine i sada joj se to isplatilo. Ipak mislim da situacija sa drugim zemljama Balkana neće kasniti. Treba sačekati da prođu ti izbori, treba sačekati septembar, ali mislim da neće biti velike razlike u procesu daljih priključenja“, konstatuje Srđan Cvijić.

Ono što sada predstoji Crnoj Gori, možda je i najznačajniji korak, a to je započinjanje pregovora o priključenju. Tu bi sada trebalo obratiti pažnju na vremenske odrednice kao i preduslove da ti pregovori zaista i počnu.