Izvor: Politika

diollDa li Amerika ide putem koji vodi izlasku iz finansijske krize, tek će se videti, ali su već otkrivene stranputice i u državnom programu za usmeravanje „zalutalih” privatnih banaka. Nadzorni organi su upravo upozorili da je ta operacija – s jednom od najvećih političkih i budžetskih intervencija na tržištu – ugrožena mogućim zloupotrebama njenog, inače „vrlo komplikovanog”, kursa.

Pokrenute su istrage u bar 20 slučajeva, što je samo „vrh ledenog brega”. Prema Nilu Barofskom, šefu inspekcije nad korišćenjem interventnih 750 milijardi dolara, razne malverzacije su, u nenamenskom pravcu, verovatno odnele „desetine milijardi”.

Ovako ozvaničene crne slutnje pojačale su strahove da bi pronevere „u žurbi projektovanog i menjanog programa” (donetog pred kraj predsednikovanja Džordža Buša a prilagođavanog u periodu tranzicije vlasti i na nedavnom startu mandata novog lidera Baraka Obame) mogle da papreno koštaju poreske obveznike i povećaju sumnje u izglede za stabilizciju nacionalnog finansijskog sistema”, izveštava, takođe, današnji „Los Anđeles tajms”. Među pretnjama programu su, po Barofskom, nedovoljna zaštićenost od korupcije, prevara, konflikta interesa, pranja novca…

U dokumentu, koji je na 250 stranica inspektorska služba dostavila zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, ne precizira se ko sumnjiva lica ni o kojim se „šemama” radi. Ali se izričito prozivaju nadležni organi da „povećaju transparentnost i pojačaju kontrolu”, pogotovu nad transakcijama „zatrovanih deonica” (prepumpane pa splasle vrednosti, tako da im se traži „cena u skladu s novom stvarnošću”) tako da se „spreči oštećivanje poreskih obveznika”.

Barofski je takođe upozorio da za novo zlo nije neophodno da institucije u celini zastrane, već da je dovoljan i „mali broj korumpiranih menadžera”. Šefovi posrnulih finansijskih giganata već su „na tapetu” zbog astronomskih bonusa uzetih i usred krize, za koju snose deo odgovornosti, pa Barbara Roper iz Federacije potrošača Amerike traži da se obelodani „šta je s tim ljudima koji su napravili haos (na tržištu) a sada još krše zakon” (zarad sopstvene koristi)?

Na poreske obveznike pada praktično sav rizik, dok im je kontrola na nuli a ulog u eventualnom profitu samo 50 odsto, primećuje Bred Šerman, član vladajuće Demokratske partije i Finansijskog komiteta Predstavničkog doma, i dodaje: „To ne zvuči kao fer odnos”.

Navedena zapažanja sugerišu da Amerika još nije našla izlaz iz nagomilanih problema, mahom nasleđenih iz vremena Bušove vladavine koja je forsirala samoregulaciju tržišta sve dok tako nije zapala u ćorsokak. Sada opozicioni, republikanci zameraju demokratskoj vlasti, sa Obamom na čelu, da „forsira model evropske socijaldemokratije, tuđ ovdašnjoj matici”, jer insistira na „redistribuciji sredstava povećanom državnom intervencijom”. Obama uverava da samo ispravlja nasleđene rekordne nevolje.

Nalazi inspektora sugerišu da su opstale sistemske rupe kroz koje nacionalno bogatstvo može da otiče u pravcu koji je doveo do krize, to jest, da se dobici privatizuju a gubici socijaliziju. Radi se, pritom, o ugroženim milijardama, ne samo ovde „varljivo” plasiranih dolara, nego i ljudi širom sveta, uzdrmanog potresima u jezgru globalizacije…