Izvor: Politika

texasS transparentima „Stop Obaminom socijalizmu” i „Neki pirati su u Americi” (uz portrete predsednika i demokratskih parlamentarnih lidera kojima su stavljene gusarske kape), u Ostinu je juče održan novi protest protivnika vladajućeg kursa sa koga je prostrujao i – žmarac separatizma. Teksaski republikanski guverner Rik Peri se, naime, nije izričito ogradio od povika grupe demonstranata u prilog otcepljenju od SAD, lično ne isključivši takvu „mogućnost”.

Peri nije, doduše, izgovorio reč secesija, ali je u svom nastupu kritikovao Vašington da se preterano meša u stvari te savezne države i da je njenim građanima „već preselo” takvo „uplitanje”. Zatim je prilično „vrludajućim” naznakama izneo viđenje po kome „nema nikakvog razloga za raspad SAD”, ali da „postoje različiti scenariji”, pa da „ako Vašington nastavi da se ruga američkom narodu, znate već šta može da usledi”… Uz napomenu – da je Teksas „vrlo posebno mesto i da smo mi tu poprilično nezavisni”.

Usledila su burna i različito nijansirana reagovanja. Najblaže je – da je on samo hteo da pokaže kako se ne slaže s Vašingtonom i da u takvoj poziciji vidi veće šanse za svoj reizbor. Najoštrije je došlo iz redova rivalskih demokrata, koji su guverneru prebacili, ono što se ovde ne zamera separatistima u drugim zemljama.

Ocenili su da je „priča o secesiji – napad na našu državu i antiamerički stav”. I predlažu rezoluciju kojom bi se izrazilo „totalno neslaganje sa svima koji su zagovornici secesije Teksasa ili bilo koje druge države od nedeljive unije”.

Većina dosad izjašnjenih poznavalaca ustrojstva ukazuju da je ovde secesija „pravno i praktično nemogućna” i da je „jedinstvenost SAD zacementirana ishodom građanskog rata” (1861–1865). Pojedini hroničari se s tim ne slažu i oživljavaju polemiku o 10. amandmanu Ustava o dometima federalizma, ukazujući i na važnost istorijskih činjenica o Teksasu – da se ocepio od Meksika (gde se Obama zatekao kad je Peri izneo svoje stavove na mitingu) i da je bio nezavisna republika od 1836. do 1845. da bi potom ušao u sastav SAD.

Ovde, inače, postoji više pokreta koji se zalažu za otcepljenje, ali dosad nisu ni približno ispoljili snagu za realizaciju svojih težnji. Prema anketi Zogbija, prošlog leta, ipak je 22 odsto ispitanika izrazilo verovanje da savezne države i regioni imaju pravo na otcepljenje, a 18 odsto njih je izjavilo da bi podržalo secesiju države u kojoj žive.

Sadašnje rasplamsavanje „teme” moglo bi da se doživi više kao međustranačko i kao neslaganje oko reformi krizom zahvaćene zemlje. Republikanci zameraju sada vladajućim demokratama da „preteruju u centralizaciji vlasti, državnim intervencijama i zaduživanjima”, na šta im se uzvraća da su pod Džordžom Bušom mlađim društvo doveli u takvo stanje da su potrebne vanredne mere stabilizacije.

Obama apeluje da se postigne nacionalno jedinstvo kako bi se izašlo iz trauma koje su uzdrmale „američki san”. Jedinstvo je, čini se, na „još dužem štapu” od programiranog izlaska iz krize, koja se proširila većim delom sveta…