Izvor: Vijesti

msSve zemlje Balkana treba da budu bezbjedne i produktivne članice NATO-a i Evropske unije, poručio je juče Januš Bugajski, direktor Projekta nove evropske demokratije u američkom Centru za strateške međunarodne studije (CSIS). CSIS, uticajni američki tink-tenk, organizovao je juče u Vašingtonu konferenciju sa koje je administraciji Baraka Obame ponuđena nova vizija o tome kako bi trebalo da izgleda američka politika prema Balkanu i do koje mjere resursi SAD treba da budu posvećeni Balkanu.

Cilj konferencije, na kojoj je u ime Crne Gore učestvovao ambasador Miodrag Vlahović, pod nazivom “Kompletiranje američke misije na Balkanu” bio je da privuče pažnju predstavnika u Vašingtonu na specificne prilike i prepreke u ostvarivanju težnje Balkana da obezbijedi ekonomski razvitak, vladavinu prava, priliv stranih investicija, regionalnu sigurnost i međunarodnu institucionalnu integraciju.

U američkom stilu, organizatori konferencije stavili su akcenat na praktične preporuke, mada je bilo očigledno da Balkan nije više predmet posebne pažnje međunarodne zajednice i da će svaka država ponaosob snositi najveći dio odgovornosti za svoj put.

Ukazujući na niz političkih uspjeha Crne Gore, i na planu pridruživanja NATO-u i na unutrašnjem političkom planu, Vlahović je istakao: “Mi znamo da imamo problema sa kojima treba da se suočimo i to namjeravamo da učinimo”. “Crna Gora bi radije nastavila dobru saradnju sa SAD-om nego što bi je u bilo kojem trenutku kompletirala”, bio je Vlahovićev komentar naziva konferencije.

Nekoliko učesnika konferencije, na kojoj su, između ostalih, učestvovali ambasadori zemalja regiona, konsultanti i analitičari Džejms Dobins, Danijel Server, Džejms O’Brajan, te bivši šef OEBS-ove Verifikacione misije na Kosovu Vilijem Voker, ukazali su na potrebu usklađenijeg nastupa Amerike i Evrope prilikom odgovora na pitanja koja dolaze iz Balkana.

Energetika je u nekoliko navrata indirektno dovedena u kontekst daljeg ekonomskog razvoja i političke povezanosti regiona.
Ambasador Albanije u Vašingtonu Aleksander Salabanda akcentovao je investicioni projekat za sprovođenje međunarodnog gasovoda iz Kaspijskog mora do Italije kroz Albaniju.

Ukazavši na ekonomsku opravdanost ovog projekta, Salabanda je tražio od SAD da joj kao novoj članici NATO-a obazbijedi međunarodnu političku podršku za sprovođenje ovog projekta.

Hidroenergetski potencijali Bosne i Hercegovine i zalihe uglja na Kosovu takođe su pomenuti kao resursi koji hitno moraju biti stavljeni u funkciju ekonomskog napretka.

Pomenuta je ideja postavljanja posebnog izaslanika SAD-a za Balkan, a u nezvaničnim razgovorima moglo se čuti da bi Ričard L. Morningstar, nekadašnji ambasador SAD-a i osoba sa posebnim ingerencijama za kaspijski energetski basen mogao biti postavljen na to mjesto.

Iako je tokom konferencije izražen “strah” zbog tenzija u Bosni i Hercegovini, jasno je da više nema tema koje bi u negativnom smislu stavile Balkan u centar američke pažnje. Stoga se preporučuje regionalna saradnja, a ne oslanjanje na američku ili evropsku pomoć.

Najdirektnije je ovaj princip istakla hrvatska ambasadorka Kolinda Grabar-Kitarović, koja je priznala da je Hrvatska imala odbojnost prema regionalnoj saradnji.

“To je podsjećalo na pokušaje obnavljanja neke jugoslovenske tvorevine, ali sada sve jasnije vidimo regionalnu saradnju kao najočigledniji put naprijed”, naglasila je Kitarović.

Srbija nija bila predstavljena na konferenciji jer je zamjena ambasadora u toku. Ipak, Srbija je bila predmet jednog dijela konferencijske rasprave koju je predvodio Vilijam Voker. On je istakao uvjerenje da je napredak regiona uslovljen i preuzimanjem odgovornosti Srba zbog konflikta u bivšoj Jugoslaviji.

Trenutno, osim Bosne i Hercegovine i opstanka Dejtonskog sporazuma, dva preostala velika otvorena balkanska pitanja su priznanje Kosova i uređenje srpsko-kosovskih odnosa, te grčko-makedonski spor oko imena Makedonije.

Dominantan stav na konferenciji je bio da treba pospješiti ubrzanu integraciju Srbije u Evropsku uniju, uz njenu obavezu dopuštanja Kosovu da uđe u UN, bez obaveze priznavanja države, kao i da Grčka treba da toleriše ime Makedonije.

Advertisements