Izvor: BBC

crisVlade i ekonomski stručnjaci širom sveta iznose različite procene o tome koliko će trajati globalna finansijska i privredna kriza. Optimisti, poput američkog predsednika Obame, kažu da će posle pada bruto nacionalnog dohotka u ovoj godini, već sledeće godine većina svetskih privreda početi ubrzano da raste.

Pesimisti, međutim, strahuju da će, nakon što se pad zaustavi, nastuputi vreme stagnacije i da ćemo dugo čekati na fazu privrednog rasta. Globalna recesija za to vreme naglavačke okreće živote miliona ljudi koji ostaju bez posla, a često i bez krova nad glavom. U nekima od najbogatijih zemalja sveta raste broj beskućnika. U Kaliforniji, najbogatijoj američkoj državi, nezaposlenost je na najvišem nivou za poslednjih četvrt veka. Bez posla je svaki deseti radno sposobni stanovnik Kalifornije.

I sve veći broj onih koji su bez posla ostaje i bez krova nad glavom. Na obali reke u Sakramentu, između fabričkih zgrada i pruge širi se prljavo šatorsko naselje u kojem bez vode, struje i kanalizacije živi sve veći broj beskućnika:”Imali smo kuću i i dobar posao u Feniksu. Odselio sam se tamo odavde pre četiri godine. Sada smo sve izgubili i morali smo da se vratimo ovamo. Sada sam beskućnik. Živim u šatoru”.

Drugi stanovnici šatorskog naselja trude se da žive kao da im se ništa nije dogodilo:”Imam ćebad, radio, imam sveće, imam špil karata, tu je i moj pas. Ovo nije kuća, ali je blizu. Imam sve što sam imala u svojoj sobi”. Treći pak ne kriju da im je život užasno tešak:”Zaista je jako, jako teško, kada se naviknete na određeni životni standard, koji odjednom nestane i morate da se naviknete na novu situaciju. Prosto se šokirate. Ja nikada pre ovoga nisam podigla šator”.

Širom Amerike i ranije je bilo šatorskih naselja u kojima žive beskućnici. Ali sada zbog ekonomske krize u tim naslejima živi sve više ljudi.

Džon Krans je već godinama beskućnik i živi ispod šatora pored pruge u Sakramentu:”Sakramento je do sada ovaj probelm gurao pod tepih, ali se ispod tepiha sada nakupilo toliko gomila da je po tom uslovnom tepihu nemoguće ići. Ovo naselje je puno ljudi koji su žrtve raznih ekonomskih katastrofa. Treba da nađemo rešenje, da svako ima krov nad glavom”.

I u Velikoj Britaniji raste broj ljudi koji ostaju bez posla ali i bez krova nad glavom. Upravo to se desilo Lindi Staut Tarner koja je razvedena i ima dvoje dece. Do pre tri meseca je imala dobro plaćen posao u trgovini. A onda su stvari krenule nizbrdo, ostala je bez posla, ušteđevinu je potrošila i sada je beskućnik. Kaže da nije htela da padne na teret ni svojoj majci koja je penzioner, ni prijateljima koji se i sami pitaju da li će ostati bez posla.

Spava u jednom od specijalnih noćnih skloništa za beskućnike u Londonu:”Sklonište od nas traži da izadjemo u 7 ujutro, a dnevni centar se otvara tek u 9. U dnevnom centru između ostalog možemo da koristimo i kompjutere da tražimo posao, takođe da pričamo sa ljudima koji nas savetuju kako da tražimo socijalnu pomoć. Medjutim dnevni centar se zatvara u 1 posle podne i onda smo na ulici sve do 10 uveče kada se otvara noćno sklonište. To je veoma dug period i vrlo je teško. Ne znate na primer gde ćete da odete u toalet. Ako nemate para da kupite neko toplo piće onda morate da se smrzavate i da gladujete”.

Beskućništvo nije teško samo zato što oni koji su ga, zbog krize okusili, ne znaju kako će zadovoljiti najosnovnije potrebe kao što su spavanje, ishrana, korišćenje kupatila nego i zato što naći se u takvoj situaciji predstavlja veliki udarac za ljudsko dostojanstvo.

Ostati bez krova nad glavom zato možda još teže pada tradicionalno ponosnim Japancima. A i u toj zemlji zbog ekonomske krize raste broj beskućnika.

Neki od njih našli su prilično neobično utočište, spavaju u kabinama u internet kafeima. Uslovi su klaustrofobični jer imaju tek dovoljno prostora da se ispruže, ali makar nisu na ulici. Programer Tokiuki Sakamoto bez posla je ostao prošle godine i sada sa 60 drugih ljudi živi u internet kafeu u predgradju Tokija. Ne žali se što je prostor skučen i što nema ni svežeg vazduha ni dnevnog svetla:”Uredu je, sve dok mogu da se ispružim i da bar malo odmorim noge”. Vlasnik internet kafea i sam je žrtva krize; pre nego što je japanska privreda krenula nizbrdo prodavao je porodične kuće.

Novi biznis mu, i pored svega, ne ide loše. Zbog povećanog interesovanja za iznajmljivanje kabina odlučio je da proširi svoj internet kafe.