Izvor: Politika

tur1Nemački „Dertur” jedan je od prvih stranih turoperatera koji su uoči letnje sezone bacili sidro na srpsko tržište i odlučili da posao prošire baš ovde.

Sa strategijom širenja na istočnoevropski region, sa akcentom na Srbiji, ovaj turoperater, čije usluge godišnje koristi dva miliona turista, smatra da postoji obostrani interes. Jedan od razloga što su Balkan i Srbija zanimljivi jeste i činjenica da mali procenat ljudi u istočnoj Evropi uopšte ide na odmor. Tako je u ovom trenutku, ali ako se situacija poboljša jasno je da će to biti tržište sa velikim potencijalom, predviđaju u „Derturu”.

I dok sa svih strana sveta stižu sumorne prognoze i procene da će ova godina najverovatnije biti turistički promašena i da će mnoge male zemlje koje žive od turizma pokleknuti, Nemci su spremili plan „B”. Najpre računaju na jednu „unutrašnju rezervu”, odnosno zavidnu svetsku reputaciju („Dertur” je u vrhu evropskih organizatora putovanja), ali ističu i komparativnu prednost, odnosno uslugu po kojoj je ovaj turoperater i najviše poznat. Reč je o takozvanim fleksibilnim individualnim putovanjima u kojima putnik sam bira destinaciju, datum polaska, kategoriju hotela i prevozno sredstvo, a organizator mu pomaže u realizaciji svoje zamisli.

– U odnosu na prva tri meseca prošle godine, ovo tromesečje smo završili sa osam odsto pada prometa, najviše na ruskom, ali i na tržištu Velike Britanije – kaže Verner Zilberg, šef razvoja i istraživanja tržišta „Dertura”.

Svetska ekonomska kriza je, dakle, već ostavila traga na poslovanje ove kompanije čiji ogranak posluje i u Srbiji. Ipak, u odnosu na prošlu godinu „Dertur” u Srbiji, gde posluje već tri godine i pokriva tržište Hrvatske, Bih i Crne Gore, beleži rast prometa od tri odsto.

Na pitanje da li se menjaju navike korisnika turističkih usluga u Nemačkoj, Zilberg nerado potvrđuje da se to već dogodilo.

– Putovanja su sada na desetom mestu, a doskoro su bila među prva tri prioriteta nemačkih porodica, uz hranu i život. Ipak, nije reč samo o Nemcima nego i drugim Evropljanima. Ovogodišnji sajmovi turizma su pokazali da opada interesovanje turista i da će se manje putovati. Naročito ako se uzmu u obzir i kampanje „putujmo po svojoj zemlji”.

Ovaj stručnjak za turističko tržište predviđa da će posle Uskrsa, ukoliko ne bude većeg interesovanja cene aranžmana za letovanje drastično pasti. To se naročito odnosi na zemlje Mediterana koje su već sada u panici zbog katastrofalnog početka sezone.

– Španija je već sada u problemu, jer Britanci ne putuju kao ranijih godina, a očekujem da će na gubitku biti i Grčka, Turska i Egipat. Rusi su, na primer, potpuno zakazali, ne putuju, a nema pozitivnih predviđanja ni za Slovačku, Bugarsku, Mađarsku, Crnu Goru i Hrvatsku.

Globalni turizam bi ove godine zbog ekonomske krize, kako se očekuje, mogao da zabeleži pad od dva do pet odsto. Prema predviđanjima Organizacije za turizam Ujedinjenih nacija, najviše će izgubiti male zemlje koje žive od ove delatnosti. Vlada Španije je upravo zbog toga izdvojila milijardu evra za spas posrnulog turizma. Ova zemlja je zabeležila rekordan pad rezervacija u ovoj sezoni u poslednjih 15 godina. Samo u januaru registrovan je pad broja turista od deset odsto, što je za drugu po redu turističku velesilu (iza Francuske) poražavajući podatak. Prema poslednjim podacima, oko 500 turističkih agencija je zatvoreno, što je zabrinjavajuće ako se zna da prihodi od turizma čine 11 odsto bruto domaćeg proizvoda Španije.

Turizam u Hrvatskoj čini čak 20 odsto BDP-a, pa se država nedeljama upinje da animira turiste i dovede ih na jadransku obalu. Jer, ukoliko turizam ove godine podbaci u Hrvatskoj, ova zemlja će se, kako se predviđa, naći pred ozbiljnim ekonomskim problemom.

Kako se čulo na nedavnoj sednici Evropske turističke zajednice, niko ne može da predvidi koliko će trajati ekonomska kriza i kakve će sve efekte izazvati. Iskustvo je, međutim, u prošlom veku pokazalo da turizam posle krize obavezno doživi procvat. Optimisti očekuju da se to dogodi i ovog puta.

Verner Zilberg kaže da su nemački potrošači trenutno u odličnoj poziciji. Prošlogodišnji izbori su doneli brojne poreske i druge olakšice, pa se u ovom trenutku živi sasvim dobro.

– Kupujemo jeftinu hranu, automobile sa popustima, povoljne tehničke uređaje. Nemci žive kao u zlatnom kavezu. Još nema otpuštanja, radnici za sada imaju skraćeno radno vreme. Međutim, ako se ovakva ekonomska situacija nastavi, do kraja godine će mnoge kompanije biti pred kolapsom. Neminovno će doći i do otpuštanja i bojim se da će građani tek onda shvatiti da je kriza mnogo veća nego što su zamišljali – kaže Zilberg.

Građani koji nameravaju da posle 30. juna otputuju na odmor u inostranstvo neće moći da to i ostvare bez novog (crvenog) pasoša. Kako saznajemo, iz ambasada okolnih zemalja u turističke agencije je stiglo obaveštenje da se individualne vize neće izdavati uz stare putne isprave, jer je u većini slučajeva za dobijanje vize neophodno da pasoš važi šest meseci posle završetka putovanja, a građanima Srbije stare isprave ističu 31. decembra ove godine.

Na zvaničnom sajtu „Argus tursa“, između ostalog, stoji upozorenje da većina ambasada uglavnom izdaje vize pod uslovom da je rok važnosti pasoša minimum od četiri do devet meseci od isteka tražene vize. Pošto stari – plavi pasoši zvanično prestaju da važe do kraja ove godine, vrlo je velika mogućnost da putnici imaju probleme oko dobijanja vize za boravak u inostranstvu, stoji u obaveštenju ove turističke agencije. Udruženje turističkih agencija JUTA je, inače, prethodnih dana prosledilo zvanično saopštenje agencijama u kojima ih upozorava da na vreme obaveste putnike o problemima koje mogu imati ove sezone, ukoliko ne obezbede nove putne isprave.

„Tranzitnu vizu kroz Bugarsku, koja se daje na tri meseca, putnici sa starim pasošima mogu da dobiju najkasnije do 1. jula, i to za sve tranzite zaključno sa 30. septembrom. Zbog toga je potrebno upozoriti putnike da je to krajnji rok za dobijanje viza sa starim putnim ispravama“, navedeno je u saopštenju udruženja turističkih agencija.